1Боже, Ти нѐ отфрли и нѐ растури, се разгневи, но сепак се смилува на нас.
2Ја потресе земјата и ја залула; стегни ги пукнатините нејзини, зашто таа се ниша.
3Ти му покажа на Твојот народ жестокост и ни напои со заносно вино.
4На оние, што се бојат од Тебе, им даде знак за дапобегнат од убојник лак.
5За да се избават Твоите возљубени, спаси ме со Твојата десница и услиши ме.
6Рече Бог во Своето Светилиште: »Ќе се зарадувам, ќе го разделам Сихем и ќе ја премерам долината на Сокхот заради поделба.
7Мој е Галад, и Мој е Манасија, и Ефрем е крепост на главата Моја, и Јуда е цар Мој.
8Со Моав се мие Мојата надеж, на Идумеја ќе ѝ го подадам обувките Свои, а над Филистејците ќе славам победа.«
9Кој ќе ме воведе во урепениот град? Кој ќе ме доведе до Идумеја?
10Зар не Ти, Боже, Кој нѐ отфрли? И нема веќе да излегуваш, Боже, со нашите војски?
11Помогни ни во маката, зашто од човекот нема спасение.
12Со Бога ќе бидеме силни, Он ќе ги уништи нашите мачители.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
