1Кога викам, чуј ме, Боже, правдо моја! Кога бев притеснет, Ти ми даде простор. Смилувај ми се и слушни ја молитвата моја.
217,19; 101,2; 117,5Синови човечки, до кога ќе ја срамотите славата Моја? До кога ќе сакате суета и ќе барате лага?
3Знајте дека Господ го запазил Својот верен; Господ слуша кога викам кон Него.
4Не грешете, гневејќи се; размислете во срцата свои и на постелите свои, и замолкнете!
5Ефес 4,26Принесете жртва на правда и надевајте се на Господ.
650,19; 61,8; 113,17-19; 5 Мојс 33,19; Мал 3,3Мнозина велат: ќе видиме ли нешто добро? Осветли нѐ со светлината на лицето Свое, Господи!
730,16; 43,3; 66,1; 79,3; 88,15; 4 Мојс 6,25; Изреки 16,15; Дан 9,17А мене Ти си ми го исполнил срцето со радост поголема отколку онаа кога ќе се роди во изобилие пченица и вино.
8Затоа мирно легнувам и спијам; зашто Ти, Господи, ми даваш спокојна починка.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
