1И видех, и види, Јагње стајаше на Сионској гори, а с њим њих сто четрдесет четири хиљаде који су имали његово име и име његовога Оца написано на челима својим.
2И чух глас с неба као шум многих вода и као грмљавину јаког грома, а глас који чух беше као од китариста који певају уз своје китаре.
3И певаху нову песму пред престолом и пред четири жива бића и пред старешинама, и нико није могао да научи ту песму сем оних сто четрдесет четири хиљаде који су искупљени са земље.
4То су ти што се не окаљаше женама; то су, наиме, девственици. Они иду за Јагњетом куда оно иде. Ови су искупљени као првенци од људи Богу и Јагњету,
5и лаж се не нађе у њиховим устима; непорочни су.
Наговештај суда6И видех другог анђела како лети посред неба имајући вечито јеванђеље – да га објави становницима земље и свакој народности и сваком племену и језику и народу,
7и говораше снажним гласом: „Бојте се Бога и одајте му славу, јер дође час његовога суда, и поклоните се Творцу неба и земље и мора и водених извора.”
8И један други анђео дође за њим говорећи: „Паде, паде велики Вавилон, који је страсним вином свога разврата напојио све народе.”
9И један трећи анђео дође за њима говорећи снажним гласом: „Ако се ко клања звери и њеном лику, и прима жиг на своје чело и на своју руку,
10и сам ће пити од вина гнева Божјег, које је непомешано уточено у чашу његовога гнева, па ће бити мучен у ватри и сумпору пред светим анђелима и пред Јагњетом.
11И дим њиховога мучења дизаће се у све векове, и неће имати покоја дању ни ноћу они који се клањају звери и њеном лику, и ко прима жиг њенога имена.”
12Овде је истрајност светих који држе Божје заповести и веру у Исусу.
13И чух глас како ми говори с неба: „Напиши: ‘Блажени су мртви који одсад умиру у Господу. Да, говори Дух, да почину од својих трудова, јер дела њихова иду за њима.’”
14И видех, и види, бели облак, а на облаку сеђаше неко сличан Сину човечјем, са златним венцем на глави и оштрим српом у руци.
15И један други анђео изађе из храма вичући снажним гласом ономе што сеђаше на облаку: „Пошаљи свој срп и пожањи, јер дође време да се пожање, јер се осуши земаљска жетва.”
16И онај што сеђаше на облаку баци свој срп на земљу и земља би пожњевена.
17И један други анђео изађе из храма што је на небу, и он имаше оштар срп.
18И од жртвеника дође један други анђео, који имаше власт над ватром, па повика снажним гласом ономе што је имао оштри срп: „Пошаљи свој оштри срп и порежи грожђе земаљског чокота, јер је сазрело његово грожђе.”
19И анђео баци свој срп на земљу, те обра земаљски чокот и стави у велику кацу гнева Божјег.
20И каца би изгажена изван града и изађе крв из каце коњима до узда – хиљаду шест стотина стадија унаоколо.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
