1У земљи Узу живео је човек по имену Јов. Тај човек је био непорочан и исправан. Бога се бојао, а од зла се уклањао.
2Родило му се седам синова и три кћери.
3Имао је седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина јармова волова, пет стотина магарица и веома много слугу. Тај човек био је моћнији од свих људи на Истоку.
4Синови његови састајали су се на гозбама сваки свога дана у кући. Позивали су и три сестре да једу и пију с њима.
5Кад би се изређали с гозбама, Јов би их позивао на очишћење. Устајао је рано и приносио жртве паљенице за сваког од њих. Јов је мислио: „Можда су сагрешила моја деца и у себи похулила на Бога.” Тако је Јов чинио сваки пут.
Искушавање Јова6Једног дана дођоше синови Божји да стану пред Господа. И Сатана дође међу њима.
7Господ упита Сатану: „Одакле долазиш?” Сатана одговори Господу говорећи: „Пролазио сам и обилазио земљу.”
8Тада рече Господ Сатани: „Јеси ли видео слугу мога Јова? Нема таквог човека на земљи. То је човек непорочан, исправан, који се боји Бога, а уклања се од зла.”
9Сатана одговори Господу говорећи: „Зар Јов има због чега да се боји Бога?
10Зар ниси ти оградио кућу његову и све што има? Дело руку његових благословио си и стока му се намножила на земљи.
11Међутим, пружи једном руку, дотакни све што има, па ће те у лице грдити?”
12Тада Господ рече Сатани: „Ево, све што има нека је у твојој власти, само на њега немој да дижеш руку своју.” Сатана оде од Господа.
13Једног дана синови и кћери Јовови јели су и пили у кући свог најстаријег брата.
14Тада дође гласник Јову и рече: „Волови су орали и магарице су пасле покрај њих.
15Тад нападоше Савејци, отеше их, а момке побише оштрим мачем. Једини сам ја утекао да бих ти јавио.”
16Још док је овај говорио, дође други и рече: „Огањ Божји паде с неба, спали овце и момке и уништи их. Само ја утекох да бих ти јавио.”
17Док је он говорио, дође следећи и рече: „Три чете Халдејаца нападоше камиле и отеше их. Момке побише оштрим мачем и само ја утекох да бих ти јавио.”
18Док је он говорио, дође следећи и рече: „Синови твоји и кћери твоје јели су и пили вино у кући брата свога најстаријег.
19И, гле, олуја силна се подиже из пустиње, удари у четири угла куће тако да она паде на децу, која погибоше. Само сам ја утекао да бих ти јавио.”
Јовова смиреност20Тада Јов устаде, раздера огртач свој и постриже косу. Паде ничице на земљу и поклони се.
21Затим рече:
„Го сам изашао из утробе мајке своје,
го ћу се тамо и вратити.
Господ даде, Господ узе,
Нека је благословено име Господње!”
22И поред свега, не сагреши Јов, нити рече безумље Богу.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
