Дела апостолска 14 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

14Павле и Варнава у Иконији

1А у Иконији уђоше заједно у јудејску синагогу и одржаше говор тако да је поверовало мноштво Јудејаца и Грка.

2Али Јудејци, који их не послушаше, подбунише и огорчише душе многобожаца против браће.

3Они пак проведоше онде доста времена проповедајући слободно с поуздањем у Господа, који је посведочавао за реч своје благодати и омогућавао да њихове руке чине знаке и чуда.

4Тако се градско становништво подели; једни су били на страни Јудејаца, а други са апостолима.

5Али кад многобошци и Јудејци са својим старешинама навалише да их злоставе и побију камењем,

6они то дознаше, те побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину,

7па онде проповедаху јеванђеље.

У Листри

8У Листри је седео један човек немоћан у ногама, хром од мајчине утробе, који није никад проходао.

9Он чу Павла кад је говорио; кад Павле погледа на њега и виде да има веру у спасење,

10рече снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!” И скочи, те ходаше наоколо.

11Кад пак мноштво народа виде шта учини Павле, подиже свој глас говорећи ликаонски: „Богови посташе као људи и сиђоше к нама.”

12Тако Варнаву називаху Зевсом, а Павла Хермесом, јер је он водио главну реч.

13А свештеник Зевсовог храма, који се налазио пред градом, доведе јунце и донесе венце пред врата и хтеде с народом да принесе жртву.

14Чувши то апостоли Варнава и Павле раздераше своје хаљине, скочише међу народ вичући

15и говорећи: „Људи, шта то чините? И ми смо људи као и ви, проповедамо вам јеванђеље да се од ових ништавних ствари обратите живом Богу, који је створио небо, и земљу, и море, и све што је у њима;

16који је у прошлим временима пустио све многобошце да иду својим путевима,

17али, ипак, није себе као добротвора оставио непосведочена, дајући вам кишу с неба и родне године, пунећи ваша срца храном и весељем.”

18И говорећи ово једва одвратише народ да им не принесе жртву.

19Али Јудејци из Антиохије и Иконије дођоше и наговорише народ, засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је умро.

20Међутим, кад су се ученици окупили око њега, он уста те уђе у град. Сутрадан пак с Варнавом оде у Дерву.

Повратак у Антиохију сиријску

21Пошто су проповедали јеванђеље у оном граду и придобили много ученика, вратише се у Листру, Иконију и Антиохију,

22утврђујући душе ученика и саветујући их да истрају у вери и – да нам ваља кроз многе невоље ући у царство Божје.

23И кад им поставише старешине у појединим црквама, помолише се уз пост и предадоше их Господу, у кога су веровали.

24И прошавши Писидију дођоше у Памфилију,

25објавише реч Божју у Перги, па сиђоше у Аталију,

26а оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани Божјој благодати на дело које су извршили.

27Кад пак стигоше и сабраше Цркву, причаху шта је све учинио Бог, који је био с њима, и да је многобошцима отворио врата вере.

28И осташе дуже времена са ученицима.