1Пошто нисмо могли више то да подносимо, нађосмо за добро да сами останемо у Атини,
2а Тимотеја, свога брата и Божјег служитеља у Христовом јеванђељу, посласмо да вас утврди и ободри у вашој вери,
3да се нико не поколеба у овим невољама. Јер сами знате да смо за то одређени.
4Па и кад смо код вас били, унапред смо вам говорили да ћемо трпети невоље и, као што знате – тако је и било.
5Стога и ја, не могавши више подносити, послах Тимотеја да сазнам вашу веру, да вас како није кушач искушао и напразно буде наш труд.
6А сад, пошто је Тимотеј дошао од вас и донео добру вест о вашој вери и љубави, и да нас свагда имате у лепој успомени и да силно желите да нас видите – као и ми вас,
7утешисмо се због тога, браћо, од вас у свој својој нужди и невољи вашом вером;
8јер ми сад живимо кад ви чврсто стојите у Господу.
9Јер какву захвалност можемо да одамо Богу за вас, за сву радост којом се због вас радујемо пред својим Богом?
10Ноћу и дању најусрдније му се молимо да видимо ваше лице и да усавршимо оно што вашој вери недостаје.
11А сам Бог и Отац наш и Господ наш Исус да управи наш пут к вама.
12Вас пак Господ да учини богатима и пребогатима у међусобној љубави и у љубави према свима, као што и ми вас љубимо,
13да утврди ваша срца да будете беспрекорни у светости пред Богом и Оцем нашим о доласку Господа нашега Исуса са свима својим светима.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
