1Сине мој, кад јемчиш ближњем своме
и даш руку своју туђинцу,
2везао си се речима уста својих
и ухватио си се речима уста својих.
3Тада, сине мој, учини ово: ослободи се!
Пао си у руке ближњем свом.
Иди, баци се и салећи ближњег свога.
4Не дај сна очима својим,
нити да дремају трепавице твоје.
5Отми се као срна из руке
и као птица из руке птичара.
6Иди к мраву, ленштино!
Посматрај путеве његове
и мудар постани!
7Он нема ни вође, ни управитеља, ни господара.
8Лети припрема храну себи,
прикупља јело себи у доба жетве.
9Докле ћеш, ленштино, лежати?
Кад ћеш устати од сна свога?
10Мало спавања, мало дремања,
мало подвијања руку за починак?
11Утом сиромаштво твоје долази
и оскудица твоја као ратник.
12Човек ђаволски и човек зла
иду са устима лажљивим.
13Очима намигује, ногама објашњава, прстима показује.
14Прави сплетке, прави зло у срцу свом,
свађу замеће.
15Зато ће му одједном пропаст доћи,
зачас ће се сломити и неће му лека бити.
16Шест ствари мрзи Господ
и седма је гадна души његовој:
17очи горде, језик лажљив,
руке које проливају крв невину,
18срце које зле ствари смишља,
ноге које на зло хитају,
19лажног сведока који лажи шири
и оног који међу браћом свађу замеће.
20Сачувај, сине мој, заповести оца свога
и не одбацуј наук мајке своје.
21Привежи их стално за срце своје
и обавиј их око врата свога.
22Куд год пођеш оне ће те водити,
чуваће те кад заспиш,
говориће ти кад устанеш.
23Заповест је светиљка, наук је светлост
и пут у живот су опомене строге.
24Оне те од зле жене чувају
и од ласкавог језика туђинке.
25Не пожели лепоту њену у срцу свом
и немој да те освоји трепавицама својим.
26Због блуднице човек спадне на комад хлеба
и прељубница драгоцену душу човеку тражи.
27Може ли се огањ у недрима ставити
а да му се одећа не упали?
28Може ли ко ићи по угљевљу зажареном
а да не опече ноге своје?
29Тако бива оном ко иде к жени ближњега свога.
Неће остати без казне ко год је дотакне.
30Не опрашта се лопову који украде
да би утолио глад своју.
31Кад га ухвате, он седмоструко враћа
и даје све што има у кући својој.
32Безуман је ко чини прељубу с женом,
и ко тако чини губи душу своју.
33Носиће ударце и бруку
и не може се избрисати срамота његова.
34Жестока је љубомора мужа.
Он не штеди у дан освете.
35Не смирује га никакав откуп
и не прима откуп ма колико му дао.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
