1У почетку беше реч Божја, и та реч беше у Бога, и Реч беше Бог.
2И беше у почетку у Бога.
3Све је кроз њу постало, и ништа што је постало није постало без ње.
4У њој беше живот, и живот беше светлост за људе.
5И светлост светли у тами, и тама је не прихвати.
6Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован;
7овај дође за сведочанство, да посведочи за светлост, да сви поверују кроз њега.
8Он не беше светлост, него је требало да сведочи о светлости.
9Истинита светлост, која осветљава сваког човека, долажаше на свет.
10На свету беше, и свет кроз њега постаде, и свет га не позна.
11Својима је дошао, и његови га не примише.
12А свима који га примише даде моћ да постану деца Божја – онима што верују у његово име,
13који се не родише од крви, ни од воље тела, ни од мужевљеве воље, него од Бога.
14И реч се оваплоти и станова међу нама, и гледасмо њену славу, славу као Јединороднога од Оца, пуног благодати и истине.
15Јован сведочи за њега и виче: „Овај је за кога рекох: који за мном долази постоји пре мене, јер пре мене беше.”
16Из његове пуноће сви ми примисмо, и то благодат за благодат.
17Јер Закон је дан преко Мојсија, а благодат и истина дођоше кроз Исуса Христа.
18Бога нико никад није видео; Јединородни Бог, који је у Очевом крилу, он га објави.
Сведочанство Јована Крститеља19Ово је Јованово сведочанство, кад Јудејци из Јерусалима послаше к њему свештенике и левите да га запитају: „Ко си ти?”
20И призна и не порече, те исповеди: „Ја нисам Христос.”
21Тада га запиташе: „Шта, дакле? Јеси ли ти Илија?” Он рече: „Нисам.” „Јеси ли пророк?” И одговори: „Не.”
22Онда му рекоше: „Ко си? – Да можемо одговорити онима који су нас послали; шта кажеш за себе?”
23Рече: „Ја сам глас онога што виче у пустињи: ‘Поравните пут Господњи’, као што рече пророк Исаија.”
24И посланици беху од фарисеја.
25Они га упиташе и рекоше му: „Зашто онда крштаваш! Кад ниси Христос, ни Илија, ни пророк?”
26Јован им одговори: „Ја крштавам водом; међу вама стоји онај кога ви не знате,
27који за мном долази, коме ја нисам достојан да одрешим ремен на његовој обући.”
28Ово се догодило у Витанији, с оне стране Јордана, где је Јован крштавао.
29Сутрадан виде Исуса како долази к њему и рече: „Ево Јагње Божје које уклања грех света!
30Ово је онај за кога рекох: ‘За мном долази човек који је пре мене постао, јер беше пре мене.’
31И ја га нисам знао, али да би се он показао Израиљу, зато сам дошао и крштавам водом.”
32И посведочи Јован говорећи: „Видео сам Духа како силази као голуб с неба и оста на њему.
33И ја га нисам знао, него онај што ме посла да крстим водом, он ми рече: ‘На кога видиш да силази Дух и остаје на њему, тај крштава Духом Светим.’
34И ја сам видео и сведочио да је то Син Божји.”
Први ученици35Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од његових ученика,
36и кад погледа на Исуса, који је пролазио, рече: „Гле, Јагње Божје!”
37И чуше га двојица ученика како говори, па пођоше за Исусом.
38А Исус се обазре и, видевши их да иду за њим, рече им: „Шта тражите?” А они му рекоше: „Рави”, што преведено значи: „Учитељу, где станујеш?”
39Рече им: „Дођите, па ћете видети.” Тада дођоше и видеше где борави, те осташе код њега онај дан; беше око десетога часа.
40Андреј, брат Симона Петра, беше један од оне двојице што су чули од Јована и пошли за Исусом.
41Овај нађе прво свога брата Симона и рече му: „Нашли смо Месију”, што преведено значи: Христа.
42Доведе га Исусу. Исус га погледа и рече: „Ти си Симон, син Јованов, тебе ће назвати Кифа, што значи Петар.”
43Сутрадан хтеде да изађе у Галилеју, и нађе Филипа. И рече му Исус: „Хајде за мном.”
44А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова.
45Филип нађе Натанаила и рече му: „Нашли смо онога за кога писаху Мојсије у Закону и Пророци, Исуса, сина Јосифова из Назарета.”
46И рече му Натанаил: „Може ли из Назарета да буде нешто добро?” Рече му Филип: „Дођи и види!”
47Исус виде Натанаила како иде к њему и рече за њега: „Гле, заиста је Израиљац у коме нема лукавства.”
48Рече му Натанаил: „Одакле ме познајеш?” Исус одговори и рече му: „Пре но што те Филип позва, видех те кад си био под смоквом.”
49Одговори му Натанаил: „Рави, ти си Син Божји, ти си цар Израиљев!”
50Одговори Исус и рече му: „Верујеш ли зато што сам ти рекао да те видех под смоквом? Видећеш и веће од овога.”
51И рече му: „Заиста, заиста, кажем вам: видећете отворено небо и анђеле Божје како се пењу и силазе на Сина човечјег.”
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.