Постање 48 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

48Јаков благосиља Јефрема и Манасију

1Касније рекоше Јосифу: „Отац ти је болестан.” На то Јосиф поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.

2Јавише Јакову и рекоше: „Ево, долази ти син твој Јосиф.” Израиљ скупи снагу и усправи се у постељи.

3Јаков рече Јосифу: „Бог свемогући јави ми се у Лузу, у земљи хананској, и благослови ме.

4Рече ми: ‘Учинићу те плодним и бројним. Учинићу да будеш мноштво народа и даћу ову земљу у посед заувек потомству твоме после тебе.’

5Сада, два сина твоја што ти се родише у земљи египатској пре него што дођох к теби у Египат, нека буду моји. Јефрем и Манасија нека буду моји, као Рувим и Симеун.

6Деца рођена после њих нека буду твоја и нека се зову по имену браће своје у наследству своме.

7Кад сам се враћао из Падама, умре ми Рахиља на путу, у земљи хананској, на домаку Ефрате, и сахраних је на путу за Ефрату, данашњи Витлејем.”

8Кад је Израиљ видео Јосифове синове, упита: „Ко су ови?”

9Јосиф одговори своме оцу: „То су моји синови, које ми Бог даде овде.” Он рече: „Доведи ми их да их благословим.”

10Израиљу беху очи помућене од старости, тако да није видео. Кад му их приведе, пољуби их и загрли.

11Тада рече Израиљ Јосифу: „Нисам мислио да ћу видети твоје лице, а гле, Бог ми даде да видим и пород твој!”

12Јосиф их одмаче од колена његових и поклони се ничице.

13Затим их узе обојицу, Јефрема десном руком – наспрам Израиљеве леве – а Манасију левом руком – наспрам Израиљеве десне – и примаче их к њему.

14Међутим, Израиљ испружи десницу и стави је на главу Јефрему (који је био млађи), а леву руку на главу Манасији, иако је био првенац, укрстивши руке.

15Тада благослови Јосифа говорећи:

„Нека Бог по чијим су путевима ишли

оци моји Авраам и Исак,

Бог који ме је водио

откад постах па до данас,

16анђео који ме је избављао од сваког зла,

нека ову децу благослови!

Нека се име моје

и мојих отаца Авраама и Исака

кроз њих спомиње!

Нека се намноже и рашире по земљи!”

17Кад Јосиф виде да је његов отац положио десницу на главу Јефрему, не би му право, па ухвати за руку оца свога да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину.

18Јосиф рече оцу своме: „Оче мој, немој тако. Ово је првенац, стави њему десницу на главу.”

19Међутим, отац његов не хтеде и рече: „Знам ја, сине мој, знам. Од њега ће постати народ, и то велики. Само, млађи брат његов биће већи од њега и његово потомство ће бити мноштво народа.”

20Тог дана их благослови и рече: „Кроз вас ће се Израиљци благосиљати и говорити: ‘Нека ти Бог да као Јефрему и Манасији!’” Тако постави Јефрема испред Манасије.

21Израиљ рече Јосифу: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и вратиће вас у земљу отаца ваших.

22Теби дајем један део више него браћи твојој, који узех мачем својим и луком својим из руку аморејских.”