1Бежите из Јерусалима, синови Венијаминови!
У Текуји дувајте у трубу,
замахните заставом према Вет-Акерему,
јер са севера несрећа прети
и пропаст велика.
2Разрушићу лепу и умилну кћер сионску!
3Долазе јој пастири са стадима својим,
разапињу око ње шаторе,
сваки место одређује.
4Спремите се за бој против ње!
Устаните да нападнемо у подне!
Тешко нама, дан се завршава,
продужују се сенке вечерње!
5Устаните да ударимо по ноћи,
разоримо палате њене!
6Овако говори Господ Саваот:
„Посеците дрвеће
и начините опкоп око Јерусалима!
То је град који треба казнити,
свуда је у њему тлачење.
7Као што студенац чува воду свежу,
тако из њега зло извире.
Насиље и отимање чује се у њему,
преда мном су само болови и ране.
8Поправи се, Јерусалиме,
да се не бих удаљио од тебе,
да те не претворим у пустињу,
у земљу ненастањену!”
9Овако говори Господ Саваот:
„Пабирчиће се као у винограду
остатак Израиљев.
Као берач пружиће руку
према чокоту.
10Коме да говорим
и кога да опомињем
да би ме чуо?
Гле, подсмевају се речи Господњој,
није им мила!
11Препун сам гнева Господњег.
Изнемогох уздржавајући се!
Излићу га на децу по улици
и на скупове младића.
Све ће прекрити:
човека и жену,
старог и престарелог.
12Другима ће припасти куће њихове,
њиве и жене скупа
кад пружим руку своју
на становнике земље”,
говори Господ.
13„Од најмањег до највећег
сви грабе добит.
Од пророка до свештеника,
сви варају.
14Олако лече рану народа мог
вичући: ‘Мир, мир’, а мира нема.
15Требало би да се постиде
што су гадости чинили.
Они се не стиде
и не знају шта је срам.
Зато ће пасти са оним који падају,
срушиће се кад их казним”,
говори Господ.
16Овако говори Господ:
„Станите на путеве и погледајте.
Питајте за стазе старе.
Који пут ка добру води?
Идите по њему
и смириће се душе ваше.
Они рекоше: ‘Нећемо да пазимо!’
17Поставио сам вам стражаре:
Пазите на звук трубе!
Они рекоше: ‘Нећемо да пазимо!’
18Зато чујте, варвари,
и схвати, зборе,
шта се дешава!
19Чуј, земљо!
Ево, ја доносим зло на овај народ.
То је плод наума њихових.
Не слушају речи моје
и одбацише закон мој.
20Шта ће ми тамјан
који из Саве долази
и цимет мирисни из земље далеке?
Ваше жртве паљенице
нису ми угодне,
нити су ми драги приноси ваши.”
21Зато овако говори Господ:
„Ево, постављам препреке народу овом.
Саплешће се и очеви и синови заједно,
погинуће сусед и пријатељ.”
22Овако говори Господ:
„Ево, долази народ из земље северне,
диже се с крајева земље народ велик.
23Лук и копље носиће,
окрутан је и немилосрдан.
Као море бучи глас његов.
На коњима ће јахати.
За борбу су као један,
против тебе, кћери сионска.
24Чули смо о њему и руке нам клонуше.
Страва нас обузима и бол као у породиље.
25Не излазите у поље
и не идите путем,
јер прете мачеви непријатеља одасвуд.
26Кћери народа мог,
припаши кострет
и по пепелу се ваљај!
Наричи као за сином јединцем
и ридај горко.
Изненада долази затирач наш.
27Поставих те за испитивача чврстог
народу мом
да сазнајеш и испиташ пут његов.
28Они су одметници најгори.
Кваре се као бронза и гвожђе.
29Мех дахће да се олово растопи.
Узалуд се претапа,
јер се зло не може издвојити.
30Зову их ‘одбачено сребро’
јер их је Господ одбацио.”
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
