Постање 34 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

34Насиље над Дином. Освета

1Дина, ћерка Лијина, коју је родила Јакову, изађе да гледа девојке тог краја.

2Угледа је Сихем, син Емора Евејина, владара те земље, узе је, леже с њом и узе јој невиност.

3Међутим, његово срце приону за Дину, ћерку Јаковљеву, заволе је и умиљаваше јој се.

4Тада Сихем рече Емору, оцу своме: „Ожени ме оном девојком!”

5Јаков сазна да је он осрамотио његову ћерку Дину, а синови његови беху у пољу с његовом стоком. Јаков оћута док они не стигоше.

6Емор, отац Сихемов, дође к Јакову да се с њим договори.

7Кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше вест, били су ојађени и врло љути што он учини недело у Израиљу легавши с Јаковљевом ћерком, што не приличи.

8Тада им Емор рече: „Мој син Сихем срцем приону за вашу кћер. Дајте му је за жену!

9Опријатељите се с нама! Дајте нам своје ћерке, а ви узимајте наше!

10Останите, живите с нама, земља вам је отворена и стичите имања!”

11Затим рече Сихем њеном оцу и њеној браћи: „Да нађем милост пред вама, што год кажете, даћу вам!

12Тражите од мене колико год хоћете поклона и дара! Даћу вам што год затражите, само ми дајте девојку за жену!”

13Тада синови Јаковљеви одговорише притворно Сихему и Емору, оцу његовом, јер осрамоти сестру њихову Дину.

14Рекоше им: „Не можемо то да учинимо, да дамо сестру своју човеку необрезаном, јер је то за нас срамота.

15Једино ћемо вам испунити жељу ако постанете као и ми и обрежу се сви мушкарци.

16Онда ћемо вам давати своје ћерке и узимати за нас ваше, становаћемо с вама и бићемо један народ.

17Ако не пристанете да се обрежете, узећемо девојку и отићи ћемо.”

18Ове се речи свидеше Емору и Сихему, Еморовом сину.

19Младић није оклевао то да учини јер је веома волео Јаковљеву ћерку.

20Тада Емор и његов син Сихем отидоше на врата свога града и рекоше грађанима овако:

21„Ови су људи мирни. Нека се настане код нас и нека стичу имовину, а имамо и земље за њих. Узимаћемо њихове ћерке за жене, а своје ћемо давати њима.

22Међутим, они ће пристати да живе с нама и постанемо један народ само ако се сви наши мушкарци обрежу као што су они обрезани.

23Зар неће њихова стада, њихова добра и њихова стока бити и наша? Прихватимо то, па нека се код нас населе!”

24Тада послушаше Емора и његовог сина Сихема сви мушкарци који су излазили на градска врата и обрезаше се.

25Трећег дана, док су они још били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Левије, браћа Динина, узеше сваки свој мач, несметано уђоше у град и побише све мушкарце.

26Посекоше и Емора и његовог сина Сихема оштрицом мача, узеше Дину из Сихемове куће и отидоше.

27Тада дођоше синови Јаковљеви да прегледају побијене и опљачкаше град јер је у њему била осрамоћена њихова сестра.

28Узеше све њихове овце, говеда, магарце и све што је њихово било у граду и пољу.

29Све благо њихово узеше, а сву децу и жене и сваког ко се нашао у кући заробише.

30Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалисте ме у неприлику јер ме замрзеше народи ове земље, Хананци и Ферезеји. Нас је мало. Ако се они уједине против мене, истребиће и мене и мој дом.”

31Они одговорише: „Зар да према нашој сестри поступају као с блудницом?”