Постање 44 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

44Јосиф искушава браћу

1Потом Јосиф заповеди управитељу своје куће: „Наспи овим људима у вреће жита колико могу да понесу и сваком стави у врећу одозго његов новац.

2Мој пехар, онај од сребра, стави најмлађем при врху вреће с његовим новцем за жито.” Он учини како му је Јосиф наредио.

3Ујутру, кад освану, отпустише људе с магарцима њиховим.

4Тек што су изашли из града и нису много одмакли, Јосиф рече управитељу куће његове: „Устани, пођи за оним људима. Кад их стигнеш, кажи им: ‘Зашто враћате зло за добро?

5Зар не пије из оног пехара мој господар и тумачи догађаје? Ружно сте урадили!’”

6Кад их он стиже, понови ове речи.

7Они одговорише: „Зашто мој господар говори такве речи? Далеко од тога да слуге твоје учине тако нешто!

8Ено, новац који смо нашли у својим врећама вратили смо из земље хананске! Зашто бисмо онда украли сребро или злато из куће господара твога?

9Онај у кога се нађе између слуга твојих нека погине, а ми ћемо бити робови твоме господару.”

10Он рече: „Нека буде како кажете. Онај у кога се нађе биће мој роб, а остали ћете бити слободни!”

11Они брзо спустише вреће на земљу и сваки своју отвори.

12Он претраживаше почев од најстаријег до најмлађег. Пехар се нађе у Венијаминовој врећи.

13Тада они раздераше своје хаљине, сваки натовари свога магарца и вратише се у град.

14Јуда и његова браћа дођоше у кућу Јосифову док је још био онде. Падоше пред њим на земљу.

15Онда им Јосиф рече: „Шта сте то учинили? Зар не знате да човек као ја види догађаје?”

16Тада Јуда одговори: „Шта да кажемо своме господару? Шта да говоримо, како да се оправдамо? Бог је открио злочин твојих слуга. Ево, робови смо моме господару и ми и овај у кога се нашао пехар!”

17Јосиф рече: „Далеко од тога да то учиним. Онај у кога се нашао пехар нека ми буде роб, а ви пођите с миром своме оцу.”

18Јуда му приступи и рече: „Молим те, господару мој, допусти да се обрати слуга твој господару своме и нека се твој гнев не распали на слугу твога, јер ти си као фараон!

19Господар мој је питао слуге своје: ‘Имате ли оца или брата?’

20Ми одговорисмо господару своме: ‘Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости. Његов брат је умро и он оста сам од мајке своје и отац га воли.’

21Ти си рекао својим слугама: ‘Доведите га да га видим својим очима.’

22Ми рекосмо господару своме: ‘Неће моћи дечак да остави оца свога; ако га остави, отац ће умрети.’

23Међутим, ти рече слугама својим: ‘Ако не дође с вама ваш брат најмлађи, нећете више видети лица мога.’

24Кад смо се вратили слуги твоме, а оцу моме, казали смо му речи господара мога.

25Касније нам отац рече: ‘Идите опет и купите мало хране.’

26Ми му рекосмо: ‘Не можемо да сиђемо, али ако наш најмлађи брат буде с нама, сићи ћемо, јер не смемо пред онога човека ако не буде с нама наш најмлађи брат.’

27Слуга твој, а отац мој, рече нам: ‘Ви знате да ми је жена родила два сина.

28Један оде од мене, мислим да је растргнут, јер га досад нисам видео.

29Ако и овога одведете од мене и снађе га какво зло, спустили бисте моју седу главу уцвељену к покојницима.’

30Сад, како да одем слуги твоме, а оцу моме, а да дечак за кога му је душа привезана не буде с нама?

31Свиснуће кад види да нема дечака, па ће слуге твоје отерати старог слугу твога уцвељеног к покојницима.

32Твој је слуга зајамчио оцу своме за дечака јер сам рекао: ‘Ако ти га не вратим, нека сам крив оцу своме цео свој век.’

33Молим те, дозволи да слуга твој остане уместо дечака као роб господару моме, а дечак нека се врати с браћом својом.

34Како бих могао да се вратим оцу своме без дечака, да гледам тугу која би снашла оца мога?!”