Језекиљ 8 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

8Виђење идолопоклонства у Јерусалиму

1Године шесте шестог месеца, дана петог, седео сам у својој кући. Преда мном су седеле старешине Јудине. Тамо се на мене спусти рука Господа Господа.

2И, гле, видех прилику као људску. Од бедара надоле била је као огањ, а од бедара нагоре као светлост усијаног метала.

3И пружи као руку и ухвати ме за косу на глави. Дух ме подиже између земље и неба и однесе ме у божанском виђењу у Јерусалиму, на унутрашња врата која су према северу. Ту је стајао кип божице Љубоморе, који је изазивао љубомору.

4И, гле, тамо је била слава Бога Израиљевог као она коју сам видео у долини.

5И рече ми: „Сине човечји, управи очи своје према северу!” Ја управих очи своје према северу. Кад, гле, кип Љубоморе био је и на северу, крај врата жртвеника, на улазу.

6И рече ми: „Сине човечји, видиш ли шта они овде раде? Велике су гадости које чини дом Израиљев да би ме удаљили од светиње моје. Видећеш и веће гадости!”

7Потом ме одведе до врата предворја. Ја погледах и, гле – рупа у зиду.

8И рече ми: „Сине човечји, прокопај зид!” Ја пробих зид и, гле, једна врата!

9Тада ми рече: „Уђи и погледај грозне гадости које се ту чине!”

10Ја уђох, погледах, кад, гле, свакојаке слике гмизаваца и гадних животиња. Све су то били идоли дома Израиљевог, урезани по зиду свуда уоколо,

11а пред њима седамдесет људи, старешина дома Израиљевог, и међу њима Сафанов син Јазанија. Сваком је у руци била кадионица, из којих се подизао облак мирисног тамјана.

12Тада ми рече: „Сине човечји, видиш ли шта чине старешине дома Израиљевог у тами, сваки у соби свога кипа? Они мисле: ‘Не види нас Господ. Господ је напустио земљу.’”

13Потом ми рече: „Видећеш веће гадости које они чине!”

14Затим ме одведе до врата дома Господњег која су према северу и, гле, жене су седеле и плакале за Тамузом.

15Тада ми рече: „Јеси ли видео, сине човечји? Видећеш и веће гадости од ових.”

16Потом ме одведе у унутрашње предворје дома Господњег и, гле, на улазу у храм Господњи, између предворја и жртвеника, било је око двадесет пет људи. Били су окренути леђима према храму Господњем, а лицем према истоку и клањали су се Сунцу на истоку.

17Тада ми рече: „Јеси ли видео, сине човечји? Мало је дому Јудином што чине овде гадости него пуне земљу насиљем и стално ме изазивају. Држе гране пред носевима својим!

18Зато ћу и ја у гневу поступити с њима. Неће се сажалити око моје, нити ћу се смиловати. Кад почну гласно викати у уши моје, нећу их услишити!”