1Тада Кореј, син Исара, син Ката, син Левија, узе Датана и Авирона, синове Елијавове, и Авнана, сина Фалетова, сина Рувимова,
2и усташе против Мојсија, заједно са двеста педесет синова Израиљевих, поглавара народних, угледних у збору, људи на гласу.
3Они се скупише против Мојсија и Арона и рекоше им: „Претерали сте! Сав збор и сви појединци су посвећени. И међу њима је Господ! Зашто се ви издижете изнад збора Господњега?”
4Кад то чу Мојсије, паде ничице.
5Затим рече Кореју и свој његовој дружини говорећи: „Сутра ће Господ показати ко је његов, ко је посвећен и ко може да му приђе. Кога је изабрао, тај ће му и прићи.
6Урадите овако: нека Кореј и сва његова дружина узму кадионице.
7Ставите сутра у њих жара и ставите у њих тамјан пред Господом. Кога Господ изабере, тај ће бити посвећен. Претерали сте, синови Левијеви!”
8Потом рече Мојсије Кореју: „Слушајте, синови Левијеви!
9Зар вам није доста што вас је Господ издвојио из збора Израиљевог? Приближио вас је себи да служите.
10Пустио је к себи и сву браћу твоју, синове Левијеве, а ви тражите још и свештенство?!
11Ти и сва твоја дружина скупили сте се против Господа! Шта је Арон да гунђате против њега?”
12Затим Мојсије посла да зову Датана и Авирона, синове Елијавове. Они одговорише: „Нећемо да дођемо!
13Зар је мало што си нас извео из земље у којој теку млеко и мед, да нас побијеш у овој пустињи? Хоћеш да владаш над нама?
14Ниси нас довео у земљу у којој тече млеко и мед! Ниси нам дао у посед њиве и винограде! Хоћеш ли овим људима очи да ископаш? Нећемо да дођемо!”
15Тада се Мојсије веома расрди и рече Господу: „Немој да погледаш њихове жртве! Ниједнога магарца нисам им узео, нити сам икоме нанео зла.”
16Затим Мојсије рече Кореју: „Ти и сва твоја дружина станите сутра пред Господа. Ти, они и Арон.
17Узмите сваки своју кадионицу, ставите у њих тамјан и нека сваки донесе своју кадионицу пред Господа, двеста педесет кадионица. И ти и Арон донесите своје кадионице!”
18Тада они узеше сваки своју кадионицу, ставише у њу жара и на њега тамјан. Затим стадоше с Мојсијем и Ароном на врата шатора састанка.
19Наспрам њих сабра Кореј сав збор пред врата шатора састанка. Тада се свему збору показа слава Господња.
20Господ рече Мојсију и Арону говорећи:
21„Издвојте се из тога збора да га одмах сатрем!”
22Они падоше ничице и рекоше: „Боже! Боже духова у свакоме телу! Зар ћеш се разгневити на сав збор због једнога који је сагрешио?”
23Тада рече Господ Мојсију:
24„Кажи томе збору: ‘Удаљите се од места шатора Корејевог, Датановог и Авироновог!’”
25Мојсије устаде и пође ка Датану и Авирону. За њим пођоше и поглавари израиљски.
26Затим рече збору говорећи: „Удаљите се од шатора тих злих људи! Не дотичите ништа што је њихово да не бисте изгинули због њихових грехова!”
27Тада се повукоше са свих страна од шатора Корејевог, Датановог и Авироновог. Датан и Авирон изађоше и стадоше на врата шатора својих, са женама својим, синовима својим и малом децом својом.
28Тада рече Мојсије: „По овоме ћете сазнати да ме је Господ послао да чиним сва ова дела и да не чиним ништа од себе.
29Ако ови људи умру као што умиру сви људи: ако их снађе судбина каква задеси све људе, онда ме Господ није послао!
30Међутим, ако Господ учини нешто ново и земља отвори уста своја и прогута их са свим што је њихово и живи сиђу у подземни свет, онда увидите да су ови људи хулили на Господа.”
31Чим изговори ове речи, распуче се земља под њима.
32Земља отвори уста своја и прогута их и све станове њихове и све људе Корејеве са свим иметком њиховим.
33Тако сиђоше живи са свим својим у подземни свет. Земља се затвори за њима и тако несташе из збора.
34На њихов крик, сав Израиљ који је стајао око њих побеже говорећи: „Да нас земља не прогута!”
35Тада сиђе огањ од Господа и сажеже оних двеста педесет људи који су принели тамјан.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
