Јов 29 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

29Некадашња Јовова срећа

1Јов настави говор и рече:

2„Ко може да ми врати протекле месеце,

оне дане кад ме је Бог чувао?

3Над главом мојом сијала је светиљка његова,

кроз таму сам ишао под светлошћу његовом.

4Какав сам био у данима зрелости моје,

кад је пријатељство Божје било над шатором мојим?

5Уз мене је био Свемогући

и деца моја око мене.

6У млеку су ми се ноге купале,

а из стене излазили потоци уља.

7Кад сам излазио на врата градска,

столицу своју сам на трг постављао.

8Кад би ме видели, младићи би се повлачили,

а старци би устајали и стајали.

9Великаши су престајали да говоре,

уста своја су руком прекривали.

10Управитељи су глас утишавали,

језик би им прионуо за непца.

11Ко ме је слушао, називао ме је блаженим,

а хвалило ме је око које ме је видело.

12Избављао сам сиромаха који је кукао

и убогог који је без заштитника.

13На мене је долазио благослов изгубљених

и орасположио сам срце удовици.

14Правда је била одећа у коју сам се облачио,

огртач и покривало пресуда моја.

15Слепом сам био очи, а хромом ноге,

16отац убогим, странцима заступник.

17Разбијао сам зубе неправеднику

и из вилица његових плен чупао.

18Мислио сам: ‘Умрећу у свом гнезду,

дани ће ми као птице бити бројни.

19Корен мој се пружао до воде,

роса је ноћила на гранама мојим.

20Слава моја се обнављала,

у руци ми се лук подмлађивао.’

21Ишчекивали су ме и слушали

и ћутећи примали савет мој.

22После мог говора нису додавали,

тако их је напајала беседа моја.

23Жудели су за мном као за кишом

и отварали уста своја као на позну кишу.

24Осмехивао сам им се кад су малаксавали

и нису мутили сјај мог лица.

25Ја сам им пут одређивао,

седео сам у прочељу,

био сам као цар међу војском,

као онај који ојађене теши.