Излазак 9 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

9Помор стоке, чиреви, град

1Тада рече Господ Мојсију: „Иди к фараону и реци му да овако вели Господ, Бог јеврејски: ‘Пусти народ мој да ми служи.

2Ако га не пустиш, него га и даље будеш задржавао,

3ево, рука Господња удариће великим помором стоку твоју у пољу, коње, магарце, камиле, говеда и овце.

4Међутим, Господ ће разликовати стоку израиљску од стоке египатске, тако да ништа што припада Израиљцима неће пропасти.’

5Господ је одредио и време рекавши: ‘Сутра ће Господ то земљи учинити.’”

6Сутрадан Господ то и учини, тако да сва стока египатска угину, а од стоке синова Израиљевих не угину ниједно грло.

7Фараон се распитивао шта се десило и, гле, од стоке израиљске није угинуло ниједно грло! Ипак, фараоново срце отврдну и не пусти народ.

8Тада рече Господ Мојсију и Арону: „Узмите из пећи прегршт пепела и Мојсије нека га баци према небу пред очима фараоновим.

9Од тога ће постати прах по свој земљи египатској, а од њега ће настати гнојни чиреви на људима и животињама по свој земљи египатској.”

10Они узеше пепела из пећи и дођоше пред фараона. Онда Мојсије баци пепео према небу и посташе гнојави чиреви на људима и на стоци.

11Ни врачеви не могаше да се појаве пред Мојсијем од чирева којим су били прекривени, као и сви Египћани.

12Међутим, Господ отврдну срце фараоново и не послуша их, као што је Господ и рекао Мојсију.

13Потом рече Господ Мојсију: „Устани рано, изађи пред фараона и реци му да овако говори Господ, Бог јеврејски: ‘Пусти народ мој да ми служи.

14Иначе, овог пута пустићу све невоље на срце твоје, на слуге твоје и народ твој, да увидиш да нико није као ја на целој земљи.

15Да сам руку своју спустио и ударио тебе и народ твој помором, нестало би те са земље.

16Међутим, поштедео сам те да се на теби покаже сила моја и да се објави име моје по свој земљи.

17Ти се још увек уздижеш над народом мојим и нећеш да га пустиш!

18Ево, сутра у ово доба пустићу град тако велики каквог није било у Египту од када је постао па до сада.

19Зато пошаљи да склоне стоку твоју и све што је напољу јер ће пасти град на људе и на стоку у пољу. Све што се не склони у куће изгинуће.’”

20Оне фараонове слуге које су се побојале речи Господње утераше људе своје и стоку унутра.

21Они који нису марили за реч Господњу оставише напољу и своје људе и стоку.

22Тада рече Господ Мојсију: „Пружи руку своју према небу и нека падне град по свој земљи египатској, на људе, животиње и на све биље у земљи египатској.”

23Мојсије пружи свој штап према небу. Господ пусти громове и град тако да варнице врцаху по земљи. Тако Господ удари градом земљу египатску.

24Падао је град и муње су се мешале с градом каквог није било у свој земљи египатској откако је људи у њој.

25Град поби по свој земљи египатској све што је било напољу, од људи до животиња, уништи све биље по пољима и дрвета пољска поломи.

26Само у гесемском крају, где су живели синови Израиљеви, не беше града.

27Тада посла фараон и дозва Мојсија и Арона, па им рече: „Овог пута сам погрешио. Господ је праведан, а ја и мој народ смо криви.

28Помолите се Господу да престану громови и град, а ја ћу вас пустити, тако да нећете дуго остати.”

29Мојсије му одговори: „Кад изађем из града, дићи ћу руке ка Господу, па ће громови престати, а ни града неће више бити, тако да спознаш да је земља Господња.

30Међутим, знам ја да се ни ти ни слуге твоје још не бојите Господа Бога.”

31Тако пропадоше лан и јечам, јер јечам беше класао, а лан се главичио.

32Пшеница и раж нису страдали јер су озима жита.

33Мојсије отиде од фараона, изађе из града, рашири руке своје ка Господу и престадоше громови и град, а ни киша више није падала на земљу.

34Међутим, кад фараон виде да су престали киша, град и громови, стаде опет грешити и отврдну срце и њему и слугама његовим.

35Отврдну срце фараону и не пусти синове Израиљеве, баш као што је и рекао Господ преко Мојсија.