Исаија 57 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

57Судбина праведника и грешника

1Праведник умире и то нико не прима к срцу.

Побожни се људи узимају и нико не мари.

Пред лицем зла узима се праведник.

2Он улази у мир.

Почива на постељи својој сваки

који је исправно ходио.

3А ви, синови врачара, приђите овамо!

Семе прељубничко и блудничко!

4Коме се ви ругате?

На кога разваљујете уста

и језик плазите?

Нисте ли ви пород шљама

и легло лажи?

5Ви који сте загрејани за кипове

под сваким дрветом зеленим,

који по увалама кољете децу своју

и по раселинама стена!

6Твој је део међу камењем поточним,

то је, то је твоја плата!

Њима си изливала принос

и дарове приносила!

Зар ме то теши?

7На гори високој и уздигнутој

стављаш постељу своју.

Тамо улазиш да принесеш

жртву своју.

8Иза врата и довратка

ставила си спомен свој.

Далеко од мене распремаш лежај свој,

пењеш се и размешташ.

Волела си лежај њихов,

место си бирала.

9Ишла си цару с уљем

и помадама многим.

Далеко си послала гласнике своје,

понизила си се до подземља.

10Уморила си се од путовања многих,

али ниси казала: „Узалуд.”

Нашла си снагу у руци својој

и зато ниси посустала.

11Од кога си се уплашила и побојала

да постанеш неверна?

Више ме ниси спомињала

и к срцу примала.

Није ли зато што сам одавно ћутао,

па ме се ниси бојала?

12Ја ћу објавити праведност твоју,

и неће ти помоћи дела твоја.

13Кад повичеш, нека те избаве

кипови које си скупила!

Све њих однеће ветар,

одуваће их у ништавило.

Ко се у мене узда,

наследиће земљу

и добиће свету гору моју.

14Тада ће се рећи:

„Наспите, наспите, поравнајте пут!

Уклоните препреке с пута

народа мог!”

15Овако говори Вишњи и Узвишени,

чије је име Свети,

и вечно живи:

„Боравим на висини у светињи,

али ја сам и с понизним и скрушеним,

оживљујем дух смерних

и крепим срца скромних.

16Нећу се довека препирати,

нити се стално гневити

јер би ишчезли преда мном

дух и душа које сам створио.

17Због лакомости његове грешке

гневио сам се, кажњавао,

и од њега се удаљио,

јер он оде путем срца свога.

18Видео сам путеве његове,

али ћу га исцелити.

Водићу га и утешићу

оне који с њим тугују.

19Ставићу хвалу на усне његове:

‘Мир! Мир оном ко је далеко

и оном ко је близу.

Исцелићу га!’”,

говори Господ.

20Зликовци су као море узбуркано

које не може да се смири,

и доносе муљ и блато

таласи његови.

21„Нема мира грешницима”,

говори Бог мој.