1Немој завидети опаким људима
и немој желети да будеш с њима.
2О насиљу мисли срце њихово
и о злу говоре усне њихове.
3Мудрошћу се зида кућа
и утврђује се разборитошћу.
4Знањем се пуне одаје,
свакаквим благом драгоценим и финим.
5Мудар човек је јак
и разуман човек пун је снаге.
6Мудрим мерама се ратује,
а избављење је у бројним саветницима.
7Безумном је недостижна мудрост,
зато на саветовању не отвара уста своја.
8Онога ко мисли о злу
називају сплеткарошем.
9Размишљање безумника је грешно
и подсмевач је људима одвратан.
10Слабљење у дан несреће
– слаба снага.
11Избављај оне које у смрт воде,
спасавај оне које на губилиште воде.
12Ако кажеш: „Гле, то нисмо знали!”,
зар то не зна онај који срца мери,
ко чува душу твоју
и који свакоме плаћа по делима његовим?
13Једи мед, сине мој, јер је здрав,
и саће је слатко непцу твоме.
14Знај да је таква и мудрост души твојој.
Ако је нађеш, имаћеш будућност
и надање твоје неће пропасти.
15Зликовче, не вребај стан праведника
и не растурај боравиште његово.
16Ако праведник седам пута падне, устаће,
а зликовци у злу пропадају.
17Немој се радовати кад падне непријатељ твој,
и кад посрне, нека не игра срце твоје
18да не би видео Господ. Не би му било мило
и одвратио би гнев свој од њега.
19Немој се љутити због злочинаца,
ни завидети зликовцима.
20Злочинац нема будућност
и зликовцу ће се светиљка угасити.
21Бој се Господа и цара, сине мој,
и не мешај се с бунтовницима.
22Одједном ће несрећа наићи
и ко зна када ће пропасти.
23Ово је од мудраца:
Не гледај на суду ко је ко.
24Онај који зликовцу каже: „У праву си”,
мрзак је народима и проклињу га племена.
25Они који их прекоревају, задовољни су,
и долази на њих обилан благослов.
26Ко поштено одговара,
као да у уста љуби.
27Заврши у пољу посао свој
и уреди њиву,
а онда можеш кућу да зидаш.
28Не сведочи лажно на ближњега свога
и не варај устима својим.
29Немој да кажеш: „Како је он мени учинио,
тако ћу и ја њему.
Сваком ћу учинити према делу његовом.”
30Пролазио сам поред поља лењог човека
и кроз виноград безумника.
31И, гле, све је било зарасло у трње,
све је коров прекрио
и разваљена ограда камена.
32Видех то и сачувах у срцу свом,
осмотрих и примих поуку:
33„Док мало одспаваш, док мало одремаш,
док склопиш руке за починак,
34доћи ће као скитница сиромаштво твоје,
и оскудица као наоружан човек.”
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
