Матеј 13 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

13Приче(Мк 4, 1-34; Лк 8, 4-18)

1Онога дана Исус је изашао из куће и седео крај мора.

2И окупи се око њега многи народ, тако да је он ушао у чамац и седео, а сав народ је стајао на обали.

3И каза им много у причама говорећи:

4„Гле, изађе сејач да сеје. И кад је сејао, једна зрна падоше крај пута, и птице дођоше и позобаваше их.

5Друга падоше на каменито тле, где немаху дубину земље.

6А кад сину сунце, сагори их и, како немаху корена, осушише се.

7Трећа падоше у трње, и нарасте трње и угуши их.

8Четврта пак падоше на добру земљу и доношаху плод, једно по стотину, друго по шездесет, а треће по тридесет.

9Ко има уши, нека слуша.”

10И приступише ученици и рекоше му: „Зашто им говориш у причама?”

11А он им одговори и рече: „Вама је дано да сазнате тајне царства небескога, а њима није дано.

12Јер, ко има, даће му се и обиловаће, а ко нема, узеће му се и оно што има.

13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде и слушајући не чују, нити разумеју.

14И испуњава се на њима Исаијино пророштво, које гласи: ‘Слушаћете, и нећете разумети, гледаћете, и нећете видети.

15Јер је окорело срце овога народа, и ушима тешко чују, и очи своје затворише да, како не виде очима и не чују ушима и срцем не разумеју, не обрате се да их излечим.’

16А ваше очи су блажене што гледају, и уши ваше што слушају.

17Јер заиста вам кажем да су многи пророци и праведници зажелели да виде што ви гледате – и не видеше, и да чују што ви слушате – и не чуше.

18Ви, дакле, чујте причу о сејачу.

19Свакоме који слуша реч о царству – а не разуме – долази зли и отима што је посејано у његовом срцу; то је крај пута посејани.

20А посејани на каменито тле, то је онај који реч слуша и одмах је с радошћу прима,

21али нема корена у себи, него је несталан, па кад настане невоља или гоњење због речи, одмах се саблажњава.

22А посејани у трње, то је онај који реч слуша, но брига за овај свет и превара богатства гуши реч, те неплодан бива.

23А посејани на добру земљу, то је онај који слуша реч и разуме, који и род рађа и доноси, један по стотину, други по шездесет, а трећи по тридесет.”

24Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.

25Али кад су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ сред пшенице и оде.

26А кад усев изниче и род донесе, тада се показа и кукољ.

27А домаћинове слуге приступише и рекоше му: ‘Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуда онда кукољ?’

28А он им рече: ‘Непријатељ је то учинио.’ Слуге му пак рекоше: ‘Хоћеш ли онда да одемо и да га саберемо?’

29А он им рече: ‘Не, да не бисте скупљајући кукољ ишчупали заједно с њим и пшеницу.

30Оставите нека обоје расту заједно до жетве, а у време жетве рећи ћу жетеоцима: Скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а пшеницу снесите у моју житницу.’”

31Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично горушичином зрну које човек узе и посеја на својој њиви.

32Оно је, додуше, мање од свих семена, али кад израсте, веће је од зеља и бива дрво, тако да птице небеске дођу и гнезде се на његовим гранама.”

33Другу причу им каза: „Царство небеско је слично квасцу који жена узе и помеша у три посуде брашна док све не ускисну.”

34Све ово изговори Исус у причама народу, и без прича им ништа није говорио

35да се испуни што је рекао пророк: „Отворићу у причама уста своја, објавићу што је скривено од постанка света.”

36Тада отпусти народ и оде кући. И приђоше му његови ученици говорећи: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.”

37А он одговори и рече: „Сејач доброг семена је Син човечји;

38њива је свет; добро семе – то су синови царства; кукољ су синови зла,

39а непријатељ који га посеја јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели.

40Као што се кукољ скупља и ватром спаљује, тако ће бити и на свршетку света.

41Послаће Син човечји своје анђеле и покупиће из свога царства све саблазни и оне који чине безакоње и бациће их у пећ огњену.

42Онде ће бити плач и шкргут зуба.

43Тада ће праведници сијати као сунце у царству Оца свога. Ко има уши, нека слуша.

44Царство небеско је слично благу скривеном у пољу, које човек нађе и сакри, па од радости своје оде и прода све што има, те купи ону њиву.

45Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере.

46А кад нађе један скупоцени бисер, оде и прода све што има и купи га.

47Царство небеско је опет слично мрежи баченој у море која је захватила риба од сваке врсте.

48Кад се напуни, извукоше је на обалу и седоше, па скупише добре у посуде, а рђаве избацише.

49Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели и оделиће зле од праведних

50и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба.

51Јесте ли разумели све ово?” Рекоше му: „Да.”

52А он им рече: „Зато је сваки књижевник поучен за царство небеско сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.”

Неверовање Назарећана(Мк 6, 1-6; Лк 4, 15-30)

53И кад Исус сврши ове приче, оде оданде.

54И дошавши у свој завичај, учаше их у њиховој синагоги, тако да су се дивили и говорили: „Откуд овоме ова мудрост и моћи?

55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија и његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда?

56И нису ли његове сестре све код нас? Откуд, дакле, овоме све то?”

57И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: „Пророк није без части – осим у постојбини својој и у кући својој.”

58И не учини онде много чуда због њиховог неверовања.