Јован 11 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

11Лазарево васкрсење

1Беше пак један болесник Лазар из Витаније, из села Марије и њене сестре Марте.

2А Марија, чији брат беше болестан, била је она која је помазала Господа миром и убрисала његове ноге својом косом.

3И сестре му поручише: „Господе, види, болестан је онај кога ти волиш.”

4А кад Исус чу, рече: „Ова болест није на смрт, него на славу Божју, да се њом прослави Син Божји.”

5А Исус је волео Марту, и њену сестру, и Лазара.

6Па кад чу да је он болестан, оста тада још два дана у месту где је био.

7После тога рече ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју.”

8Рекоше му ученици: „Рави, сад су Јудејци тражили да те убију камењем, и опет идеш онамо?”

9Одговори Исус: „Зар нема дан дванаест часова? Ако неко иде по дану, не спотиче се јер гледа светлост овога света;

10а ако ко иде по ноћи, спотиче се зато што у њему нема светлости.”

11Ово рече и после тога им продужи: „Наш пријатељ Лазар је заспао; него, идем да га пробудим.”

12Тада му рекоше ученици: „Господе, ако је заспао, оздравиће.”

13Но Исус је говорио о његовој смрти, а они помислише да говори о починку сна.

14Тада им Исус рече отворено: „Лазар је умро,

15и радујем се због вас што нисам био онде – да поверујете. Него, хајдемо до њега.”

16На то Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да помремо с њим.”

17Исус пак дође и нађе га како је већ четири дана у гробу.

18А Витанија је била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко.

19И многи Јудејци беху дошли Марти и Марији да их теше за [њиховим] братом.

20Чим је Марта чула да Исус долази, изађе му у сусрет; а Марија је седела код куће.

21Тада Марта рече Исусу: „Господе, да си био овде, не би умро мој брат.

22И сад знам да ће ти Бог дати ако ма шта замолиш од Бога.”

23Рече јој Исус: „Васкрснуће твој брат.”

24Марта му рече: „Знам да ће васкрснути приликом васкрсења у последњи дан.”

25Рече јој Исус: „Ја сам васкрсење и живот! Ко верује у мене, живеће ако и умре.

26И сваки који живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?”

27Рече му: „Да, Господе; ја сам уверена да си ти Христос, Син Божји, који треба да дође на свет.”

28Рекавши то, она оде и позва Марију, своју сестру, па јој рече тајно: „Учитељ је ту и зове те.”

29А кад она то чу, уста брзо и оде к њему;

30Исус, наиме, још не беше дошао у село, него је још био на оном месту где га је срела Марта.

31Јудејци пак који су били с њом у кући и тешили је, видевши да је Марија брзо устала и изашла, пођоше за њом мислећи да она иде на гроб да тамо плаче.

32А кад Марија дође на место где је био Исус, видевши га, паде пред његове ноге говорећи му: „Господе, да си био овде, не би умро мој брат.”

33Кад је Исус видео како она плаче и како плачу Јудејци који су дошли с њом, узбуди се јако у души, узруја се

34и рече: „Где сте га ставили?” Рекоше му: „Господе, дођи и види!”

35Исусу ударише сузе.

36Тада рекоше Јудејци: „Гле, како га је волео!”

37А неки од њих рекоше: „Зар није могао овај који је отворио очи слепоме да учини да и овај не умре?”

38На то се Исус опет јако узбуди у себи и дође на гроб, а то беше пећина и камен је био наваљен на њу.

39Исус рече: „Подигните камен.” Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара јер је четврти дан у гробу.”

40Рече јој Исус: „Зар ти не рекох да ћеш видети славу Божју – ако поверујеш.”

41Тада подигоше камен. А Исус подиже очи горе и рече: „Оче, хвала ти што си ме услишио.

42Ја сам знао да ме увек слушаш; али ово рекох због народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.”

43Рекавши то, повика веома гласно: „Лазаре, изађи напоље!”

44Изађе мртвац обавијен завојима по рукама и ногама, а лице му је било повезано убрусом. Рече им Исус: „Развијте га и пустите га да иде.”

Синедрион против Исуса

45Тако многи од Јудејца који су дошли Марији и видели шта је учинио повероваше у њега;

46а неки од њих одоше фарисејима и рекоше им шта је Исус учинио.

47Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион и говораху: „Шта ћемо чинити, јер овај човек чини многе чудне знаке?

48Ако га тако оставимо, сви ће веровати у њега, па ће доћи Римљани и узеће нам свето место и народ.”

49А један од њих, Кајафа, који је био првосвештеник оне године, рече им: „Ви не знате ништа,

50и не помишљате да је за вас боље да један човек умре за народ, а не да сав народ пропадне.”

51А ово није рекао сам од себе, него је као првосвештеник оне године прорекао да ће Исус умрети за народ,

52и не само за народ, него и да скупи уједно расејану децу Божју.

53Тако се после онога дана договорише да га убију.

54Стога, Исус није више јавно ишао међу Јудејцима, него оде оданде у крај близу пустиње, у град по имену Ефрем, и онде је боравио са ученицима.

55А беше близу јудејска Пасха, па многи из унутрашњости одоше горе у Јерусалим пре Пасхе да се очисте.

56Тражили су Исуса и, стојећи у храму, говораху међу собом: „Шта ви мислите? Зар неће доћи на празник?”

57А првосвештеници и фарисеји беху издали наредбу да ако ко сазна где је, нека јави да га ухвате.