1За време јудејског цара Ахаза, сина Јотама, сина Озије, дођоше Ресин, цар Арама, и Факеј, син Ремалијин, цар Израиљев, на Јерусалим. Нападоше га, али га не освојише.
2Тада јавише дому Давидовом рекавши: „Арамејци су се разместили у Јефрему.” Тада устрепта срце Ахазово и срце народа његовог као што у шуми трепери лишће од ветра.
3Тада рече Господ Исаији: „Изађите пред Ахаза ти и син твој Сеарјасув на крај водовода код горњег језера, на пут код бељаревог поља.
4Тада му кажи:
Чувај се и буди миран!
Нека се не плаши срце твоје
од ова два угарка задимљена,
од распаљеног гнева Ресиновог и арамејског
и од сина Ремалијиног.
5Зато што су се Арамејци
и Јефрем и син Ремалијин удружили
да те упропасте и говоре:
6Хајдемо на Јудеју
да је притиснемо и освојимо
и зацаримо у њој сина Тавеиловог,
7зато овако говори Господ:
‘То се неће десити и неће се догодити!’
8Глава Араму је Дамаск,
а глава Дамаску је Ресин.
Још шездесет пет година
и Јефрем ће пропасти,
тако да као народ
неће постојати.
9Глава Јефрему је Самарија,
а глава Самарији је син Ремалијин.
Ако не верујете, нећете се одржати!”
10Потом рече Господ Ахазу говорећи:
11„Заишти од Господа, Бога свога, знак из дубине подземља или одгоре, на висини.”
12Међутим, Ахаз рече: „Нећу да тражим, нити ћу да искушавам Господа.”
13Тада рече Исаија:
„Послушајте сад, доме Давидов!
Зар вам је мало што људима досађујете,
него и Богу мом досађујете?
14Зато ће вам сам Господ дати знак:
Ето, девојка ће зачети,
родиће сина
и даће му име Емануило.
15Масло и мед ће јести
док не научи да зло одбацује,
а добро прихвата.
16Пре него што дечак не научи
да одбацује зло, а изабира добро,
опустеће земља од двојице царева
којих се ти бојиш.
17Господ ће пустити дане на тебе,
на народ твој и на дом оца твог
каквих није било откад се Јефрем одвојио од Јуде
преко цара асирског.
18У тај дан ће Господ зазвиждати мувама
које су на ушћу река египатских
и пчелама у земљи асирској.
19Оне ће доћи и попадаће
по пустим долинама,
у процепе стена,
на сваки жбун и сваки извор.
20У тај дан Господ ће обријати
бритвом изнајмљеном с оне стране реке,
царем асирским,
косу с главе, длаке с ногу,
а такође и браду.
21У тај дан биће
да ко сачува кравицу
и две овце,
22храниће се маслом
од мноштва млека.
Масло и мед јешће
ко год у земљи преостане.
23У тај дан биће
да свако место с хиљаду чокота,
које вреди хиљаду сребрника,
у чкаљ и трње зарасте.
24Ићи ће се тамо
са стрелом и луком
јер ће сва земља
бити чкаљ и трње.
25По свим брдима
где се мотиком копало
нико неће ићи
због страха од чкаља и трња,
него ће бити паша говедима
и газиће их овце.”
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
