1И подиже се оданде, те дође у крајеве Јудеје и с оне стране Јордана, и опет му се народ придружи, а он их поучаваше по свом обичају.
2И пришавши фарисеји питаху га да ли сме човек да отпусти жену – кушајући га.
3А он им одговори и рече: „Шта вам заповеди Мојсије?”
4Они рекоше: „Мојсије је одобрио да се напише отпусна књига и да се жена отпусти.”
5Но Исус им рече: „С обзиром на тврдоћу вашега срца, написа вам ову наредбу.
6Али од почетка стварања Бог их створи као мушко и женско.
7‘Зато ће човек оставити оца свога и мајку, па ће прионути уз жену своју,
8те ће двоје бити једно тело.’ Стога нису више двоје – него једно тело.
9Што, дакле, Бог састави, човек нека не раставља.”
10И код куће опет га ученици питаху о томе.
11Он им пак рече: „Ко отпусти своју жену и ожени се другом, чини прељубу према њој;
12и ако она отпусти свога мужа и уда се за другога, чини прељубу.”
13И доношаху му дечицу да их дотакне, али их ученици укорише.
14А Исус видевши негодова и рече им: „Пустите дечицу да долазе к мени, не браните им; јер таквима припада царство Божје.
15Заиста, кажем вам: ко не прими царство Божје као мало дете, неће ући у њега.”
16И загрливши их, благослови их, стављајући руке на њих.
Богати младић(Мт 19, 16-30; Лк 18, 18-30)17И кад изађе на пут, притрча један човек, клече пред њим и упита га: „Добри учитељу, шта да учиним да наследим живот вечни?”
18А Исус му рече: „Што ме називаш добрим? Нико није добар осим једнога Бога.
19Знаш заповести: Не убиј, не чини прељубе, не укради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свога и мајку.”
20Но он му одговори: „Учитељу, све сам то држао од своје младости.”
21А Исус га погледа, заволе га и рече му: „Једно ти недостаје: иди, продај све што имаш и дај сиромасима, па ћеш имати благо на небу, и дођи, узми крст свој и хајде за мном.”
22А он се ражалости на ову реч и оде тужан јер имађаше велико богатство.
23И погледавши Исус наоколо рече својим ученицима: „Како ће имућни људи тешко ући у царство Божје.”
24А ученици се запањише на његове речи. Но Исус опет прозбори и рече им: „Децо, како је тешко онима који се уздају у имање ући у царство Божје.
25Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богатоме да уђе у царство Божје.”
26А они се још више уплашише говорећи један другоме: „Па ко може да буде спасен?”
27Исус погледа на њих и рече: „Људима је то немогућно, али Богу није; јер Богу је све могућно.”
28Петар поче да му говори: „Види, ми остависмо све и пођосмо за тобом.”
29Исус пак одговори и рече: „Заиста, кажем вам, нема никога ко остави кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради јеванђеља,
30а да не прими сад стоструко, у ово време куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу, и њиве – уз прогањања – а у будућем свету вечни живот.
31Но многи први биће последњи и последњи први.”
Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење(Мт 20, 17-28; Лк 18, 31-34)32А кад беху на путу улазећи у Јерусалим, иђаше Исус пред њима, а они се чућаху, а који иђаху за њима бојаху се. И узевши опет Дванаесторицу, поче им говорити шта ће се њему догодити:
33„Ево, идемо горе у Јерусалим и Сина човечјег предаће првосвештеницима и књижевницима, па ће га осудити на смрт и предати га многобошцима,
34и наругаће му се, испљуваће га, шибаће га и убиће га, а после три дана васкрснуће.”
Частољубље Зеведејевих синова35И приђоше му Јаков и Јован, Зеведејеви синови, говорећи му: „Учитељу, хоћемо да нам учиниш што те замолимо.”
36А он им рече: „Шта хоћете да вам учиним?”
37Они му пак рекоше: „Дај нам да седнемо један теби с десне стране и други с леве у слави твојој.”
38Но Исус им рече: „Не знате шта тражите. Можете ли испити чашу коју ја пијем или крстити се крштењем којим се ја крштавам?”
39Они му одговорише: „Можемо.” Тада им Исус рече: „Чашу коју ја пијем – пићете, и бићете крштени крштењем којим се ја крштавам;
40али сести мени с десне или леве стране, то не дајем ја, него припада онима којима је припремљено.”
41И чувши десеторица почеше негодовати због Јакова и Јована.
42Но Исус их дозва и рече им: „Знате да они који важе као владари народа, господаре над њима и њихови великаши их тлаче.
43А међу вама није тако. Него ко хоће да буде велик међу вама, нека буде свима слуга;
44и ко хоће да буде први међу вама, нека буде свима слуга;
45јер и Син човечји не дође да му служе, него да служи и да даде свој живот као откуп за многе.”
Исцељење слепог Вартимеја(Мт 20, 29-34; Лк 19, 35-43)46И дођоше у Јерихон. А кад је излазио из Јерихона са својим ученицима и многим народом, Вартимеј, Тимејев син, слепи просјак, сеђаше крај пута.
47И чувши да је то Исус Назарећанин, поче викати и говорити: „Сине Давидов, Исусе, смилуј се на мене!”
48А многи су му претили да ућути, али он још више викаше: „Сине Давидов, смилуј се на мене!”
49Исус стаде и рече: „Позовите га.” И позваше слепог говорећи му: „Не бој се, устани, зове те.”
50А он збаци свој огртач, скочи и дође Исусу.
51Исус пак прозбори и рече му: „Шта хоћеш да ти учиним?” А слепи му рече: „Равуни, да погледам.”
52Тада му Исус рече: „Иди, вера твоја спасла те је.” И одмах прогледа и иђаше путем за њим.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.