1Кад чу цар Арада, Хананац, који је живео у Негеву, да Израиљ иде путем атаримским, нападе Израиљце и неколико их зароби.
2Тада се Израиљ заветова Господу рекавши: „Ако нам даш овај народ у руке, потпуно ћу уништити градове њихове.”
3Господ услиши глас Израиљев и даде му Хананце. Он затре њих и градове њихове и прозва то место Орма.
Бронзана змија4Затим пођоше од горе Ор према Црвеном мору, заобилазећи земљу едомску. Народу досади путовање.
5Почеше гунђати на Бога и на Мојсија: „Зашто нас изведосте из Египта да помремо у овој пустињи? Овде нема ни хлеба ни воде! Ово бедно јело нам се већ згадило!”
6Тада Господ посла на народ змије отровне, које их уједаше, тако да помре мноштво народа у Израиљу.
7Онда народ дође ка Мојсију и рекоше: „Сагрешисмо што смо викали против Господа и против тебе! Помоли се Господу да уклони змије од нас!” Мојсије се помоли за народ.
8Господ рече Мојсију: „Начини змију отровницу и причврсти је на мотку. Кога уједе змија, нека погледа на њу, па ће остати жив!”
9Тада Мојсије начини змију од бронзе и причврсти је на мотку. Кога год је ујела змија, погледао би на змију од бронзе и оздрављао је.
10Потом пођоше синови Израиљеви и стадоше у Овоту.
11Из Овота отидоше и стадоше у брдима аваримским у пустињи, наспрам Моавске, са истока.
12Одатле отидоше и стадоше у долини Зареда.
13Оданде кренуше и зауставише се са оне стране Арнона, који је у пустињи, где он извире у земљи аморејској. Арнон је, наиме, граница моавска, између Моаваца и Аморејаца.
14Зато се каже у Књизи ратова Господњих:
„Вајев у Суфи и потоци арнонски,
15долине које допиру до Ара
и наслањају се на границу моавску.”
16Оданде дођоше у Вир. То је студенац за који је Господ рекао Мојсију: „Скупи народ и даћу им воде!”
17Тада запева Израиљ ову песму:
„Устај, студенче! Певајте о њему!
18Студенче, тебе су копали кнезови,
издубили поглавари народни
жезлом и палицама својим!”
Из пустиње отидоше у Мантанаил.
19Из Мантанаила у Надил, а из Надила у Вамот.
20Из Вамота у долину моавску, према врху Фазга, који се издиже над пустињом.
Победа над Аморејцима21Тада Израиљ упути посланике Сиону, цару аморејском, који рекоше:
22„Пусти ме да прођем кроз твоју земљу. Нећемо свраћати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца. Ићи ћемо царским путем док не прођемо твоју област.”
23Међутим, Сион не даде Израиљу да прође кроз земљу његову. Сабра сав свој народ и изађе пред Израиља у пустињу. Кад дође у Јасу, сукоби се са Израиљем.
24Међутим, Израиљ га потуче оштрим мачем и освоји земљу његову од Арнона преко Јавока, до синова Амонових. Аз је био на граници синова Амонових.
25Израиљ узе све оне градове и насели се у свим тим градовима аморејским, у Есевону и свим његовим насељима.
26Есевон је био град Сиона, цара аморејског. Он је ратовао против ранијег моавскога цара и узео му сву земљу до Арнона.
27Зато песник пева:
„Дођите у Есевон,
да се сагради и утврди
град Сионов!
28Из Есевона сукну огањ,
пламен из града Сионовог
и спали Ар моавски
и уништи висине арнонске.
29Тешко теби, Моаве,
пропао си, народе Хамосов!
Од синова учини бегунце,
а од кћери робиње
Сиону, цару аморејском.
30Устрелили смо их!
Пропаде Есевон до Дибона!
Уништисмо их до Нофе,
која допире до Медеве!”
31Тако се Израиљ настани у земљи аморејској.
32Мојсије посла да извиде Јазир. Узеше насеља око њега и растераше Аморејце који су били онде.
Победа над Огом33Потом се окренуше и пођоше у Васан. Тада пред њих изађе Ог, цар васански, са свим својим народом, у бој код Едраина.
34Господ рече Мојсију: „Не бој га се јер ћу га предати у твоје руке са свим народом његовим и земљом његовом. Учини с њим онако како си учинио Сиону, цару аморејском, који је живео у Есевону.”
35Тада потукоше њега и синове његове и сав народ његов, да не остаде ниједан. Тако освојише земљу његову.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.