1И кад се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагу према Маслинској гори, тада посла Исус двојицу ученика говорећи им:
2„Идите у село што је према вама и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом. Одвежите их и доведите ми.
3И ако вам ко каже што, реците да су Господу потребни, одмах ће их пустити.”
4А ово се догодило да се испуни што је рекао пророк:
5„Кажите кћери Сионовој: ‘Ево, цар твој долази ти кротак и јашући на магарици и на магарету, младунчету теглеће животиње.’”
6Ученици одоше и учинише како им је Исус наредио.
7Доведоше магарицу и магаре, ставише на њих хаљине и он седе на њих.
8А већина народа простре своје хаљине по путу, а други резаху грање с дрвећа и простираху по путу.
9А народ, који је ишао пред њим и за њим, викао је: „Осана сину Давидову! Нека је благословен који долази у име Господње! Осана на висини!”
10И кад уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: „Ко је овај?”
11А народ је говорио: „То је пророк Исус из Назарета галилејскога.”
12И уђе Исус у храм и истера све који су продавали и куповали у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова,
13и рече им: „Написано је: ‘Мој дом зваће се дом молитве’, а ви од њега чините разбојничку пећину.”
14И приступише му слепи и хроми у храму, и излечи их.
15А првосвештеници и књижевници, видевши чуда која учини и децу како вичу у храму: „Осана сину Давидову”, расрдише се
16и рекоше му: „Чујеш ли шта ови говоре?” А Исус им рече: „Да, зар никада нисте читали: ‘Из уста деце и одојчади спремио си себи хвалу?’”
17И остави их, те изађе из града у Витанију и преноћи онде.
18А кад се ујутру враћао у град, огладне.
19И видевши једну смокву крај пута, дође до ње и не нађе на њој ништа до само лишћа, и рече јој: „Не било од тебе никада више плода довека.” И одмах се осуши смоква.
20И ученици видеше, па се зачудише говорећи: „Како се одмах смоква осушила?”
21А Исус одговори и рече им: „Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, учинићете не само што се догодило са смоквом него ако и овој гори кажете: ‘Дигни се и баци се у море’, биће;
22и све што затражите у молитви верујући, примићете.”
Христова власт(Мк 11, 27-33; Лк 20, 1-8)23И кад дође у храм, приступише му, док је учио, првосвештеници и народне старешине говорећи: „Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт?”
24А Исус им у одговору рече: „И ја ћу вас нешто упитати, па ако ми то кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу чиним ово.
25Откуда беше Јованово крштење, с неба или од људи?” А они размишљаху у себи говорећи: „Ако кажемо с неба, рећи ће нам: ‘Зашто му онда не поверовасте?’
26А ако кажемо од људи, бојимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.”
27И одговорише Исусу и рекоше: „Не знамо.” Рече и он њима: „Ни ја вама нећу казати каквом влашћу чиним ово.”
Два сина28„А шта ви мислите? Један човек је имао два сина; пришавши првоме рече: ‘Синко, иди данас и ради у винограду.’
29Он одговори и рече: ‘Идем, господару’, и не оде.
30Тада приђе другоме и рече исто тако. А он одговори и рече: ‘Нећу’, али се касније покаја и оде.
31Који је од двојице учинио очеву вољу?” Рекоше: „Други.” Рече им Исус: „Заиста вам кажем да цариници и блуднице улазе пре вас у царство Божје.
32Јер вам дође Јован путем праведности, и не поверовасте му, а цариници и блуднице му повероваше. Ви сте видели, али се нисте покајали да му поверујете.”
Зли виноградари(Мк 12, 1-2; Лк 20, 9-19)33„Чујте другу причу. Беше један домаћин који посади виноград и огради га оградом, и ископа у њему муљару, и сагради кулу, па га даде под закуп виноградарима и отпутова.
34А кад се приближи време плодова, посла своје слуге виноградарима да приме његове плодове.
35И ухватише виноградари његове слуге, једнога избише, другога убише, а трећега каменоваше.
36Опет посла друге слуге, више њих но први пут, и учинише им исто тако.
37Најзад посла к њима свога сина говорећи: ‘Презаће од мога сина.’
38Али виноградари, видевши сина, рекоше међу собом: ‘Ово је наследник, хајде да га убијемо, па ћемо имати његово наследство.’
39И ухватише га, избацише га из винограда и убише.
40Кад, дакле, дође господар винограда, шта ће учинити оним виноградарима?”
41Рекоше му: „Као злочинце ће их зло побити, а виноград ће изнајмити другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје време.”
42Рече им Исус: „Зар никад нисте читали у писмима: ‘Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен. Од Господа би ово, и дивно је у нашим очима’?
43Зато вам кажем да ће се узети од вас царство Божје и дати народу који доноси плодове његове.
44И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога он падне, сатрће га.”
45И чувши првосвештеници и фарисеји његове приче, увидеше да о њима говори.
46Тражећи да га ухвате, побојаше се народа, јер га сматраху пророком.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.