1Потом ме дух подиже и однесе на источна врата храма Господњег, која гледају на исток, и гле, на улазу врата било је двадесет пет људи. Међу њима угледах Азуровог сина Јазанију и Венијиног сина Фелатију, поглаваре народне.
2Господ ми рече: „Сине човечји, то су људи који смишљају зло и лоше саветују у граду овом.
3Они говоре: ‘Није ли време да градимо куће? Овај град је лонац, а ми смо месо.’
4Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човечји!”
5Тада паде на мене дух Господњи и рече ми: „Кажи да овако говори Господ Господ: ‘Тако говориш, доме Израиљев, али ја знам мисли срца вашег.
6Многе сте побили у овом граду и напунисте побијеним улице његове.’
7Зато овако говори Господ Господ: ‘Они које сте ви побили и разбацали их по граду, они су месо, а он је лонац. Зато ћу вас извести из њега.
8Бојите се мача, и мач ћу пустити на вас, говори Господ Господ.
9Извешћу вас из града и предаћу вас у руке туђинцима, тако да ћу извршити на вама суд свој.
10Од мача ћете падати! Судићу вам на међи Израиљевој и схватићете да сам ја – Господ.
11Овај град вам неће бити лонац, нити ћете у њему ви бити месо. Судићу вам на међи Израиљевој.
12Тада ћете схватити да сам ја Господ, по чијим уредбама нисте ходили и чије заповести нисте испуњавали, већ сте ишли по законима варвара који су око вас.’”
13Док сам пророковао, умре Венајин, син Фелатија. Тада падох ничице и повикох гласно: „Ах, Господе Господе! Зар ћеш истребити остатак Израиљев?”
14Тада ми дође реч Господња говорећи:
15„Сине човечји, браћа твоја! Браћа твоја, родбина твоја и сав дом Израиљев су они којима су становници Јерусалима говорили: ‘Ви сте далеко од Господа! Нама је земља дата у посед!’
16Зато кажи: Овако говори Господ Господ: ‘Ако сам их изгнао међу варваре, ако сам их расејао по земљама, ја ћу им бити светиња ускоро и у земљама у које су дошли.’
17Зато им реци: Овако говори Господ Господ: ‘Сабраћу вас из народа и сакупићу вас из земаља у којима сте расејани и даћу вам земљу Израиљеву.
18Кад уђу у њу, избациће из ње све грозоте и гадости.
19Даћу им једно срце и нов ћу дух у њих удахнути. Ишчупаћу из тела њихових срце камено и даћу им срце од меса
20да би ходили по наредбама мојим, држали заповести моје и њих извршавали. Они ће бити мој народ, а ја ћу им бити Бог.
21Онима којима срце иде за грозотама њиховим и гадостима њиховим изврнућу на главу дела њихова’”, говори Господ.
22Потом махнуше херувими крилима својим и точкови пођоше уз њих, а слава Господња лебдела је над њима.
23Подиже се слава Господња из града и заустави се на гори источно од града.
24Мене дух подиже и понесе ме у виђењу духом Божјим к изгнаницима у Халдеју. Потом ишчезе виђење које гледах.
25Тада испричах заробљеницима све речи Божје које сам видео.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.