1Ово је благослов којим Мојсије, човек Божји, благослови синове Израиљеве пред своју смрт.
2Он рече:
„Господ дође са Синаја и показа им се са Сира,
с горе фаранске засија,
дође с Воде раздора код Кадиса,
а у десници му закон огњени за њих.
3Да, он воли народе,
сви свети су у руци твојој,
скупили су се код ногу твојих
да прихвате речи твоје.
4Мојсије нам даде закон,
збор Јаковљев поста твоје наследство.
5Он постаде цар у Израиљу
кад се сабираху поглавари народни,
кад се скупише племена Израиљева.
6‘Нека живи Рувим и нека никада не изумре
иако их је мало.’
7За Јуду рече ово:
‘Услиши, Господе, глас Јудин.
Доведи га народу његовом.
Нека се рукама својим брани,
а ти му помажи против непријатеља његових.’
8За Левија рече:
‘Твој тумим и твој урим
су код човека праведнога.
Њега си искушао у Маси,
с њим си се препирао на води Мериви.
9Он је казао оцу свом и мајци својој:
Не познајем вас.
Не познаје браћу своју,
ни синове своје не гледа.
Чувао је реч твоју
и држао се савеза твога.
10Учи Јакова заповестима твојим
и Израиља закону твоме.
Приноси тамјан ноздрвама твојим
и паљеницу на жртвеник твој.
11Благослови, Господе, снагу његову,
нека ти је мило дело руку његових.
Поломи бедра непријатељима његовим
и нека се никад не подигну противници његови.’
12За Венијамина рече:
‘Он је Господњи љубимац,
живеће поред њега спокојно.
У све дане чуваће га Вишњи,
међу бреговима његовим пребиваће.’
13За Јосифа рече:
‘Господ му је земљу благословио.
Његово је најбоље од оног
што дарује роса небеска
и што је у дубини испод;
14Најбоље што даје сунце
и најбоље што даје месец;
15Прве плодове старих брда
и најбоље с вечних брегова;
16Најбољи род земље
и њено обиље,
и милост онога који пребива у грму,
нека дође на главу Јосифову,
на теме онога који је одвојен од браће своје.
17Красан је као првенац бика,
а рогови су му као рогови бивола.
Њима боде народе
све до краја земље.
То је мноштво Јефремово,
то су хиљаде Манасијине.’
18За Завулона рече:
‘Весели се, Завулоне,
у походима својим
и, Исахаре, у шаторима својим.
19Они позивају народе на гору,
тамо приносе жртве праве.
Добијају богатство мора
и благо сакривено у песку.’
20За Гада рече:
‘Нека је благословен онај који Гада рашири,
лежи као лавица и кида руку и главу.
21Изабрао је првине за себе
јер је то део одређен за вођу.
Дошао је на челу народа
и спровео правду Господњу
и заповести за Израиљ.’
22За Дана рече:
‘Дан је лавић који искаче из Васана.’
23За Нефталима рече:
‘Нефталиме, сит си милости
и пун благослова Господњег.
Запоседни море и југ.’
24За Асира рече:
‘Асир је благословен више од других синова,
биће драг браћи својој.
Умакаће у уље ногу своју.
25Нека ти пречаге буду од гвожђа и бронзе,
а снага твоја да траје док си жив.’
26Нико није као Бог Израиљев!
Он по небесима иде да ти помогне,
у величанству своме по облацима.
27Бог вечни је твоје уточиште,
под мишицом његовом вечном.
Пред тобом истребљује непријатеља
и каже: Уништи!
28Израиљ живи безбедно,
Извор Јаковљев је издвојен
у земљи жита и вина,
а роса с неба пада.
29Благо теби, Израиљу!
Ко је као ти? Народ који Бог спасава!
Он је штит одбране твоје
и мач победе твоје.
Клањају ти се непријатељи твоји,
а ти им по леђима газиш.”
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
