Тужбалице 2 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

2Казна Господња Јуди и Јерусалиму

1Како затамни Господ у гневу свом

кћер сионску!

Баци с неба на земљу

славу Израиљеву.

Не сети се подножја ногу својих

у дан гнева свога.

2Господ сатре без милости

све станове Јаковљеве,

развали у гневу свом

тврђаве кћери Јудине.

Сравни их са земљом,

оскрнави царство и великаше његове.

3Разби у жестоком гневу свом

сву снагу Израиљеву.

Повуче од непријатеља десницу своју

и у Јакову распламса огањ

који све око себе прождире.

4Као непријатељ си затегао лук свој,

као душманин си подигао десницу своју.

Побио си све што је оку било мило,

на шатор кћери сионске

просуо си као огањ гнев свој.

5Господ је као непријатљ био,

уништио је Израиљ,

разорио све дворове његове,

порушио све тврђаве његове

и умножио кћери Јудиној

јад на јад.

6Развалио му је колибу као ограду,

разорио је место састанака његових.

Господ баци у заборав

празнике и суботе на Сиону.

У жестини гнева свог

одбаци цара и свештеника,

7одбаци Господ олтар свој,

омрзе светињу своју.

Предаде у руке непријатеља

зидине тврђава својих.

Настаде вика у храму Господњем

као да је празник.

8Господ науми да развали

зид кћери јерусалимске.

Растеже уже мерачко,

не повуче руке своје од рушења.

Ражалостише се опкоп и зид,

заједно пропадоше,

9утонуше у земљу врата њена,

сломи и разби пречаге њене.

Међу варварима су цар њен и великаши њени.

Нема закона!

Ни пророци њени немају

виђења од Господа.

10Седе на земљи и ћуте

старци кћери сионске.

Посипају главу прахом,

кострет припасују.

Обарају к земљи главе

девојке јерусалимске.

11Ишчилеше ми очи од плача,

утроба ми се преврће.

Јетра ми се на земљи просула

због кћери народа мога.

Деца и одојчад умиру

по улицама градским.

12Говоре мајкама својим:

„Где су жито и вино?”

Обамиру као рањеници

по улицама градским

и испуштају душу своју

на грудима мајки својих.

13Како да те опишем?

С ким да те упоредим,

кћери моја јерусалимска?

Кога да нађем сличног

да тебе утешим,

девојко, кћери сионска?

Велика је као море несрећа твоја,

ко ће те исцелити?

14Говорили су пророци твоји

лаж и превару.

Они нису откривали преступе твоје

да те од ропства спасу.

Говорили су виђења лажна

да би те преварили.

15Над тобом пљескају рукама својим

сви који путем пролазе.

Звижде и главом врте

на кћер јерусалимску.

„Је ли то град за који су говорили

да је најлепши украс све земље?”

16Отварају на тебе уста твоја

сви непријатељи твоји.

Звижде, зубима шкргућу и говоре:

„Прождресмо је!

Ово је дан који смо чекали!

Дочекасмо и видесмо!”

17Господ изврши наум свој,

испуни реч своју

коју раније заповеди.

Разори те немилице,

тобом непријатеља развесели

и подиже снагу његову.

18Господу вичу срца њихова.

Плачи, кћери сионска!

Као поток нека теку сузе твоје,

дању и ноћу!

Нека спокоја немаш,

нека се не одмори зеница твоја!

19Устани, вичи ноћу

на почетку страже.

Излиј као воду срце своје

пред лицем Господњим.

К њему подижи руке своје,

за живот нејачи своје,

која од глади обамиру

по угловима улица.

20Погледај, Господе, и види

коме си то учинио!

Зар жене да једу пород свој,

децу коју у наручју држе?

Зар да се кољу у светињи твојој

свештеник и пророк?

21Леже на земљи по улицама

деца и старци.

Девојке моје и младићи моји

од мача падоше.

Побио си их у дан гнева свога,

поклао си их немилице.

22Сазвао си као на празник

одасвуд страхове моје.

У дан гнева Господњег

нико не утече,

нико не преживе.

Које отхраних и одгојих,

њих ми поби непријатељ мој.