1Рече Господ Мојсију говорећи:
2„Заповеди синовима Израиљевим да одстране из логора све губаве, оне који имају излив и све који су се оскрнавили мртвацем.
3Било да је човек или жена, одстраните их! Истерајте их изван логора да не оскрнаве логор у коме ја боравим међу њима.”
4Синови Израиљеви учинише тако и истераше их ван логора. Како је Господ казао Мојсију, тако учинише синови Израиљеви.
5Још рече Господ Мојсију говорећи:
6„Кажи синовима Израиљевим: ‘Човек или жена кад погреше и оштете ближњега згрешивши Господу и та душа буде крива,
7нека призна почињени грех, нека накнади потпуно штету, дода петину и преда ономе кога је оштетила.
8Ако овај није оставио иза себе рођака коме би се предала накнада, нека се преда Господу и свештенику, осим овна за очишћење којим ће кривца очистити.
9Тако и сваки принос који посвећују синови Израиљеви и доносе свештенику нека припадне њему.
10Све што неко посвети припада њему, а шта преда свештенику, нека је његово.’”
11Још рече Господ Мојсију говорећи:
12„Кажи синовима Израиљевим и реци им: ‘Ако би некоме жена застранила и преварила га,
13па други с њом општи, а муж не сазна, него она затаји да га је преварила, а нема сведока и није затечена,
14а њега обузме љубомора и посумња у своју жену, а она га није преварила,
15онда нека муж доведе жену своју свештенику. Нека донесе принос за њу десетину ефе јечменог брашна. Нека га не прелије уљем и нека не стави тамјан јер је то принос за љубомору, принос за спомен да се покаже грех.
16Нека свештеник жену приведе и стави је пред Господа.
17Затим нека свештеник узме освећену воду у земљану посуду и прах с пода из шатора нека убаци у воду.
18Пошто свештеник постави жену пред Господа, нека јој открије главу и стави јој у руке принос за спомен и љубомору. Свештеник нека држи у руци воду горчине и проклетства.
19Затим нека свештеник закуне жену и каже јој: Ако нико није с тобом легао и ако ниси застранила од мужа, онда нека ти ова вода горчине и проклетства ништа не нашкоди.
20Ако је застранила од свога мужа и била неверна и ако је други легао с њом осим њенога мужа,
21тада нека свештеник закуне жену и баци клетву: Нека те Господ постави као проклетство и клетву у твом народу! Нека ти утроба спадне и стомак отекне!
22Нека ти ова вода проклетства уђе у утробу! Нека ти стомак отекне и утроба спадне! Жена нека каже: Амин, амин.
23Потом нека свештеник напише проклетство на лист и нека спере водом горчине.
24Нека да жени да попије горку воду проклетства да уђе у њу и напуни је горчином.
25Онда нека свештеник узме из жениних руку принос за љубомору и принесе га на жртвеник као дар Господу.
26Нека свештеник узме од приноса прегршт за спомен и запали на олтару. Затим нека да жени воду да је попије.
27Пошто јој је дао воду да попије, ако је згрешила и преварила мужа, вода проклетства ће ући у њу и напуниће је горчином. Стомак ће јој отећи и утроба спасти. Та ће жена постати проклетство у народу свом.
28Ако жена није згрешила, него је недужна, неће јој бити ништа и имаће деце.
29Ово је закон за љубомору. Кад жена застрани од мужа и превари свога мужа,
30или кад човека обузме љубомора и посумња на своју жену, нека постави жену своју пред Господа, а свештеник нека обави све по закону.
31Муж нека је слободан од кривице, а жена нека носи своју кривицу.’”
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.