Судије 17 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

17Михино идолопоклонство

1У Јефремовој гори живео је човек по имену Миха.

2Он рече својој мајци: „Хиљаду и сто сребрника који су ти били украдени и због којих си проклињала преда мном, ево, сребрници су код мене, ја сам их узео.” Његова мајка рече: „Нека те Господ благослови, сине мој.”

3Кад је вратио хиљаду и сто сребрника својој мајци, мајка му рече: „Те сребрнике сам посветила Господу својом руком за тебе, сине мој, да се начини од њих кип резан и ливен. Зато ти их дајем назад.”

4Он врати сребрнике мајци својој. Тада она узе двеста сребрника и даде их златару. Он начини од њих кип резан и ливен, који је стајао у Михиној кући.

5Миха је сада имао светиште. Начинио је оплећак и кипове и прогласио једног од својих синова за свештеника.

6У то време није било цара у Израиљу него је свако радио шта хоће.

7Тада је живео неки младић из Витлејема Јудиног. Он је био левит, а боравио је тамо као дошљак.

8Тај човек оде из тог града, Витлејема Јудиног, да се настани где буде могао, као дошљак. Тако путујући дође у Јефремову гору, до Михине куће.

9Миха га упита: „Одакле долазиш?” Он му одговори: „Ја сам левит из Витлејема Јудиног. Путујем да се негде настаним.”

10Миха му рече: „Остани код мене и буди ми и отац и свештеник. Даваћу ти десет сребрника годишње, одећу и храну.” Левит му приђе.

11Левит остаде код њега и тај младић је овоме постао као један од синова.

12Миха постави левита за свештеника и овај је живео у његовој кући.

13Тада Миха рече: „Сада знам да ће ми Господ добро чинити јер имам левита за свештеника.”