1После ових догађаја дође реч Господња Авраму у виђењу:
„Не бој се, Авраме,
ја сам ти штит
и награда твоја
биће веома велика!”
2Аврам одговори: „Господе Боже, шта ћеш ми дати? Ја остајем без деце, а кућу моју ће наследити Елиезер Дамаштанин.”
3Још рече Аврам: „Ето, ниси ми дао потомства, па ће један од мојих момака, рођен у тој кући, бити наследник!”
4Тада му Господ рече: „Неће тај бити твој наследник, него ће наследник бити који изађе из тебе, тај ће ти бити наследник!”
5Затим га изведе напоље и рече: „Погледај небо и преброј звезде ако можеш да их пребројиш.” Затим додаде: „Толико ће бити твоје потомство!”
6Аврам поверова Господу и он му то прими у правду.
7Тада му он рече: „Ја сам Господ, који те је извео из Ура халдејског да ти дам ову земљу у посед.”
8Он одговори: „Господе, Боже мој, како ћу познати да ћу је поседовати?”
9Рече му: „Принеси ми јуницу од три године, козу од три године, овна од три године, грлицу и голубића!”
10Он донесе све то, расече напола и стави половине једну наспрам друге, а птице није расекао.
11Птице грабљивице слетале су на телеса, али их је Аврам растеривао.
12Кад је сунце залазило, паде Аврам у дубок сан и, гле, смрачи се веома и обузе га страх.
13Тада Господ рече Авраму: „Знај добро да ће твоји потомци бити странци у земљи туђој, где ће робовати и бити мучени четири стотине година.
14Народу коме буду служили ја ћу судити, а потом ће изаћи с великим благом.
15Ти ћеш отићи к оцима својим с миром и бићеш у лепој старости.
16Они ће се овамо вратити у четвртом нараштају, јер још није крај аморејским неделима.”
17Кад сунце зађе и смрачи се, гле, жртвеник се димљаше и пламен пролажаше између оних делова.
18Тога дана Господ је склопио савез с Аврамом рекавши:
„Потомству твоме дајем земљу ову,
од реке у Египту до велике реке, реке Еуфрата,
19кенејску, кенезејску, кедмонејску,
20хетитску, ферезејску, рафајску,
21аморејску, хананску, гергесејску и јевусејску!”
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
