Дела апостолска 5 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

5Ананија и Сапфира

1А један човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде једно имање,

2па са жениним знањем задржа за себе део новца од продаје, а други део донесе, те метну апостолима пред ноге.

3А Петар му рече: „Ананија, зашто је сатана испунио твоје срце да слажеш Духа Светога и да задржиш за себе део новца од продаје њиве?

4Зар не би и даље остала твоја, и кад је продана, зар није била у твојој власти? Зашто си у свом срцу наумио то дело? Ниси слагао људима, него Богу.”

5Слушајући ове речи, Ананија паде и издахну. И велики страх обузе све који су то слушали.

6А младићи усташе, умоташе га, изнеше и сахранише.

7А кад прође око три часа, уђе и његова жена не знајући шта се догодило.

8Тада јој се Петар обрати: „Реци ми јесте ли њиву продали за толику суму?” А она рече: „Да, за толико.”

9На то јој Петар рече: „Зашто сте се договорили да искушате Духа Господњег? Види, пред вратима су ноге оних што су сахранили твога мужа, и тебе ће изнети.”

10И одмах паде пред његове ноге, и издахну. А младићи уђоше, нађоше је мртву, изнесоше је и сахранише до њенога мужа.

11А велики страх обузе сву Цркву и све који су о овоме слушали.

12Преко апостолских руку збивали су се многи знаци и чуда у народу; а сви су били једнодушно у Соломоновом трему.

13Од осталих пак нико се није усуђивао да им се придружи; али народ их је веома хвалио.

14А мноштво људи и жена који су веровали у Господа бивало је све веће,

15тако да су износили болеснике на улице, стављали их на постеље и носила да би макар Петрова сенка осенила неког од њих кад он пролази.

16Стицали су се у Јерусалиму и многи из околних градова носећи болеснике и мучене од нечистих духова, и сви су били исцељени.

Апостоли у тамници

17Тада се подиже првосвештеник и сви који су били уз њега, наиме, садукејска странка, испунише се завишћу,

18те ставише руке на апостоле и бацише их у општу тамницу.

19Али анђео Господњи отвори ноћу тамничка врата, изведе их и рече:

20„Идите, иступите у храму и говорите народу све речи овога живота.”

21Чувши то, они пред зору уђоше у храм и учаху. А кад дође првосвештеник и они који су били уз њега, сазваше Синедрион и све старешине синова Израиљевих, те послаше људе у тамницу да их доведу.

22Кад пак службеници дођоше, не нађоше их у тамници. Вратише се и јавише:

23„Тамницу смо нашли закључану и добро осигурану и стражаре где стоје пред вратима, али кад смо отворили, унутра нисмо нашли никога.”

24Кад су ове речи чули старешина храма и првосвештеници, били су у неприлици због њих – шта би то могло да буде.

25Али неко дође и јави им: „Ено, људи које сте бацили у тамницу стоје у храму и уче народ.”

26Тада оде старешина храма са службеницима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали народа да не буду каменовани.

27И кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, те их првосвештеник запита овим речима:

28„Зар вам нисмо строго наредили да не учите у то Име, а гле, ви сте напунили Јерусалим својом науком и хоћете да баците крв тога човека на нас.”

29На то Петар и апостоли у одговору рекоше: „Бога треба слушати више него људе.

30Бог отаца наших васкрсао је Исуса, кога сте ви обесили на дрво и убили.

31Њега је Бог својом десницом узвисио као Поглавара и Спаситеља да додели Израиљу покајање и опроштај грехова.

32Ми смо сведоци свега тога и Дух Свети, кога је Бог дао онима који су му послушни.

33Чувши ово, они се разљутише врло и намераваху да их побију.”

34Али тада уста у Синедриону један фарисеј по имену Гамалиил, учитељ Закона, цењен од целог народа, заповеди да изведу људе мало напоље

35и рече им: „Људи Израиљци, узмите се у памет шта ћете у погледу ових људи чинити.

36Јер пре ових дана подиже се Тевда, који је за себе говорио да је он нешто велико, уз кога је пристало око четири стотине људи; он је био убијен, а сви који су га слушали разиђоше се и беху уништени.

37После тога подиже се Јуда Галилејац у време пописа и одвуче доста народа за собом. Погинуо је и он, а сви који су га слушали беху расути.

38И у садашњој прилици вам кажем: прођите се ових људи и пустите их; јер ако је од људи ова намисао или ово дело, биће осујећено;

39ако је пак од Бога, нећете моћи да их уништите, иначе бисте се нашли као људи који се боре против Бога.” Тада га послушаше.

40И дозваше апостоле, избише их и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.

41Они пак отидоше из Синедриона радујући се што су били удостојени да претрпе понижење за име Исусово.

42Тако нису престали да свакога дана у храму и по кућама уче и проповедају јеванђеље о Христу Исусу.