1А сада ми се подсмевају млађи од мене,
чије очеве не бих ставио
с псима стада свога.
2Шта ће ми снага руку њихових
кад су старошћу исцрпљени?
3Погођени су бедом и глађу,
сушили су се у тамној пустињи.
4Скупљали су зеље по пустарама
и смрекино корење за храну.
5Од људи су изгнани,
вичу за њима као за лоповима.
6Живели су по страшним увалама,
по јамама у земљи и пећинама.
7У грмљу су рикали,
у трњу су се скупљали.
8Били су деца будала,
без имена, из земље прогнани.
9Сад ми се у песмама ругају
и служим им за причу.
10Гаде ме се, беже од мене
и у лице ме пљују.
11Он ми је уже одрешио
и узду избацио.
12Здесна руља наваљује,
ноге ми саплићу,
пут ми засипају да ме упропасте.
13Стазе су ми раскопали,
желе да ме униште
и нико их не омета.
14Кроз широки пролом навиру,
кроз развалине наваљују.
15Страхоте навалише на мене,
углед мој нестаде као ветар,
као облак пролази спасење моје.
16Сада се у мени душа моја растаче,
дани патње ме зграбише.
17Ноћу ме пробада у костима,
муке ми не дају одмор.
18Патња ми је одећу излизала,
као оковратник ме стеже.
19У блато ме је бацио,
ја сам као прах и пепео.
20Вичем теби, ти не одговараш,
пред тобом стојим, а ти не мариш.
21Постао си суров према мени,
удараш ме руком тешком.
22Подижеш ме и вихору препушташ,
у грмљавини ме потресаш.
23Знам, ти ме у смрт водиш,
у обитавалиште где иду сви живи.
24Ипак, зар онај који пада
не пружа руку за помоћ
и зар не виче кад је у невољи?
25Зар нисам плакао над несрећником
и душа ми саосећала са убогим?
26Надао сам се срећи, а дође несрећа,
очекивао сам светлост, а дође мрак.
27У мени кључа и не смирује се,
дођоше ми дани мучни.
28Поцрнео сам, али не од сунца,
устајем и пред свима вичем.
29Постао сам брат шакалима
и друг птичуринама пустињским.
30Кожа ми се љушти и тамни,
а кости ми у грозници горе.
31Харфица ми се у нарицаљку претвори
и свирала моја у тужбалицу.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
