Тужбалице 3 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

3Туга и утеха (Троструки алефбет)

1Ја сам човек који је упознао невољу

од прута гнева његовог.

2Он ме је водио и одвео у таму,

а не на светлост.

3Само ме притиска сваки дан

и подиже руку своју.

4Учини да ми тело остари,

кожа моја и поломи кости моје.

5Опколи ме и зазида,

отровом ме прели,

6постави ме у таму

као мртваце вечне,

7огради ме да не изађем,

окове ми отежа.

8Кад вичем и преклињем,

он одбија молитву моју.

9Преградио је путеве моје каменом тесаним,

закрчио је стазе моје.

10Постао ми је као медвед у заседи,

као лав у скровишту.

11Одвуче ме с путева мојих,

раздера ме и уништи.

12Затегао је лук свој

и поставио ме је као мету.

13Устрелио ме је у бубреге

стрелама из тобоца његовог.

14Постадох подсмех целом народу свом,

ругалица свакодневна.

15Горчином ме нахрани,

пелином ме напоји.

16Поломи кременом зубе моје,

пепелом ме посу.

17Одузе мир души мојој,

не знам за срећу.

18Тада рекох: „Оде снага моја

и надање у Господа.”

19Сети се невоље моје и страдања мога,

пелина и горчине.

20Стално се тога сећа

и вене душа моја.

21Ово чувам у срцу свом

и зато се надам:

22нису нестале милости Господње,

није нестало милосрђе његово.

23Понављају се сваког јутра,

велика је истина твоја.

24Говори душа моја:

„Господ је наследство моје,

зато се у њега уздам.”

25Добар је Господ онима који се у њега уздају,

души која га тражи.

26Добро је мирно чекати

спасење Господње.

27Добро је човеку да носи јарам

од младости своје.

28Нека седи сам и нека ћути

кад му он додели.

29Нека управи праху уста своја,

можда има наде!

30Нека подметне образ свој

оном који га удара,

нека се поругом засити,

31Господ не одбацује заувек.

32Ако казни, он се и смилује

по великој милости својој.

33Не мучи из срца свог

и не уцвели синове човечје!

34Кад се ногама газе

сви сужњи на земљи,

35кад изврћу правицу човеку

пред лицем Свевишњег,

36кад су мучили човека

у парници његовој,

зар не види Господ?

37Ко је рекао и то се догодило

а да Господ није заповедио?

38Не долази ли из уста Свевишњег

и зло и добро?

39Зашто се жале живи људи?

Свако за свој грех!

40Испитајмо и претражимо путеве своје

и Господу се вратимо.

41Подигнимо срца своја и руке своје

ка Богу који је на небесима.

42Одступали смо и напорни били,

а ти не прашташ.

43Обавио си ме гневом

и гонио нас,

убијао и ниси штедео.

44Обавио си се облаком

да не продре молитва.

45Начинио си сметлиште од нас

и нечистоћу међу народима.

46Разваљују на нас уста своја

сви непријатељи наши.

47Задеси нас страх, јама,

пропаст и уништење.

48Потоци суза теку

из очију мојих

због пропасти кћери народа мог.

49Очи моје лију сузе без престанка,

јер престанка нема

50док Господ не погледа

и види с неба.

51Око моје мучи душу моју

због свих кћери града мога.

52Стално ме као птицу прогоне

низашта непријатељи моји.

53Сручише у јаму живот мој

и камењем је затрпаше.

54Дође ми вода преко главе

тако да рекох: „Погибох!”

55Тада сам, Господе,

призивао име твоје

из јаме најдубље.

56Ти ту чу глас мој:

„Не затварај уво своје

од уздаха мога!”

57Пришао си ми у дан

кад сам позвао

и рекао си: „Не бој се!”

58Расправио си, Господе,

парницу душе моје

и избавио си живот мој.

59Видео си, Господе,

парницу душе моје

и избавио си живот мој.

60Видео си сву освету њихову,

све шта ми смерају.

61Чуо си, Господе,

сва ругања њихова,

све шта ми смерају,

62шта говоре они који на мене устају

и смишљају сваки дан.

63Погледај! И кад седају и кад устају,

певају ми подругљиво!

64Дај им, Господе, плату

по делима руку њихових!

65Дај им срце отврдло,

клетва твоја на њих!

66Гони их гневно

и истреби их под небом, Господе!