Марко 6 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

6Исус непризнат у Назарету(Мт 13, 53-58; Лк 4, 16-30)

1И оде оданде, те дође у свој завичај, а ученици његови иђаху за њим.

2А кад би субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху дивљаху се говорећи: „Откуда то овоме и каква је мудрост што му је дана? И руке његове чине таква чуда?

3Није ли ово дрводеља, син Маријин и брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде код нас?” И саблажњаваху се о њему.

4И говораше им Исус да пророк није без части – сем у постојбини својој, и у родбини својој, и у кући својој.

5И не могаше онде учинити ниједнога чуда, сем што излечи мало болесника ставивши руке на њих.

6И чуђаше се због њиховог неверовања.

Апостолска служба(Мт 10, 1-15; Лк 9, 1-6)

И обилажаше околна села учећи.

7И дозва Дванаесторицу, поче их слати по двојицу и даваше им власт над нечистим духовима.

8И заповеди им да ништа не узимају на пут сем једнога штапа, ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу,

9него обувени у сандале; и не облачити две хаљине.

10И говораше им: „Где уђете у кућу, останите онде док не изађете оданде.

11А које место вас не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прашину са својих ногу – за сведочанство њима.”

12И отишавши проповедаху да се људи покају,

13те истераше многе демоне, помазиваху уљем многе болеснике и исцељиваху их.

Погубљење Јована Крститеља(Мт 14, 1-12; Лк 9, 7-9)

14И чу цар Ирод, јер се његово име разгласи, и говораше да је Јован Крститељ устао из мртвих, па зато делују силе у њему.

15Други пак говораху да је Илија, а неки говораху да је пророк, као један од пророка.

16А Ирод чувши рече: „Јован, коме сам одсекао главу, он уста из мртвих.”

17Ирод, наиме, посла и ухвати Јована, те га свеза у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, што се ожени њоме.

18Јер Јован говораше Ироду: „Не смеш ти имати жене брата свога.”

19А Иродијада беше кивна на њега и хтеде га убити, али није могла.

20Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га као човека праведна и света, те га чуваше. И слушавши га беше у неприлици, па ипак га је радо слушао.

21И кад дође погодан дан, кад Ирод на свој рођендан приреди част својим великашима, војводама и првацима галилејским,

22уђе Иродијадина кћи, те заигра и угоди Ироду и гостима. А цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш, и даћу ти.”

23И закле јој се: „Што год заиштеш од мене, даћу ти – до половине свога царства.”

24Она пак изашавши рече својој мајци: „Шта да затражим?” А она рече: „Главу Јована Крститеља.”

25И одмах ушавши брзо цару заиска говорећи: „Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.”

26И сневесели се цар врло, али због заклетве и гостију не хтеде да је одбије.

27И одмах посла краљ џелата и нареди да донесе Јованову главу. И отишавши одсече му главу у тамници

28и донесе његову главу на тањиру и даде девојци, а девојка је даде својој мајци.

29А ученици његови, чувши то, дођоше и узеше његово тело и метнуше га у гроб.

Исус храни пет хиљада људи(Мт 14, 13-36; Лк 9, 10-17; Јн 6, 1-21)

30И скупише се апостоли око Исуса, те му јавише све што учинише и поучише.

31И рече им: „Хајдете ви сами у пуст крај, па се одморите мало. Јер долажаху и одлажаху многи, те нису имали времена ни да једу.”

32И одоше чамцем на пусто место насамо.

33И видеше их како одлазе и дознаше многи, па се стекоше онде пешице из свих градова и стигоше пре њих.

34И изашавши виде многи народ, те се сажали на њих, јер беху као овце без пастира, и поче их учити много.

35И пошто је време прилично поодмакло, приђоше му ученици његови и рекоше: „Место је пусто, а већ је касно.

36Отпусти их нека иду у околна села и засеоке и купе себи шта ће јести.”

37А он им одговори и рече: „Дајте им ви да једу.” Рекоше му: „Да одемо и да купимо хлеба за две стотине динара, па да им дамо да једу?”

38А он им рече: „Колико хлебова имате? Идите видите.” И дознавши рекоше: „Пет, и две рибе.”

39И нареди им да се сви посаде по групама на зеленој трави.

40И посадише се у групама по стотину и по педесет.

41И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и изломи хлебове, те их даваше ученицима да метну пред њих; и оне две рибе раздели свима.

42И једоше сви и наситише се.

43И подигоше пуних дванаест котарица комада хлеба и риба.

44А оних што једоше хлебове беше пет хиљада људи.

Исус хода по води

45И одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да иду напред на другу страну према Витсаиди док он отпусти народ.

46И опростивши се од њих, оде на гору да се помоли.

47А кад наста вече, чамац беше насред мора, а он сам на копну.

48И видевши их како се муче веслајући јер им беше противан ветар, око четврте ноћне страже дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.

49А они, видевши га како иде по мору, помислише да је утвара, те повикаше,

50јер га сви видеше и уплашише се. Но он их одмах ослови и рече им: „Не бојте се, ја сам.”

51И уђе к њима у чамац, и преста ветар. И дивљаху се у себи веома,

52јер не разумеше чудо с хлебовима, него им срце беше окорело.

53И прешавши на копно дођоше у Генисарет и присташе.

54И кад изађоше из чамца, одмах га познаше,

55оптрчаше сав онај крај и почеше доносити болеснике на постељама где су чули да је он.

56И где год је улазио у села или градове или засеоке, на трговима стављаху болеснике и мољаху га да дотакну бар ресе његове хаљине. И који год га дотакоше беху спасени.