1Свештеник Пасхор, син Имиров, врховни надзорник у храму Господњем, чуо је Јеремију какве речи пророкује.
2Пасхор удари пророка Јеремију и стави га у окове код горњих врата Венијаминових, при храму Господњем.
3Кад сутрадан Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: „Господ те не зове више Пасхор него ‘ужас свуда’.
4Јер овако говори Господ: ‘Ево, предајем ужасу тебе и све пријатеље твоје. Они ће пасти од мача непријатеља својих и ти ћеш то видети очима својим. Све Јудејце ћу дати у руке цару вавилонском. Он ће их заробљене одвести у Вавилон и мачем побити.
5Све богатство овог града, сав трудом стечени иметак, све драгоцености и све благо царева Јудиних даћу у руке непријатеља њихових. Они ће га разграбити, опљачкати и у Вавилон однети.
6И ти, Пасхоре, и сви твоји укућани отићи ћете у ропство. Ти ћеш доћи у Вавилон, тамо ћеш умрети и тамо ће покопати и тебе и све пријатеље твоје којима си лажи проповедао.’”
7Господе, ти си ме наговарао
и наговорио си ме.
Надјачао си ме и савладао си ме.
Подсмевају ми се сваки дан,
сви ми се ругају.
8Кад проговорим, морам да вичем,
морам да објављујем:
„Неправда! Насиље!”
Заиста, реч Господња доноси
ругање и подсмех сваки дан.
9Ја рекох: „Нећу мислити на њега
и нећу више говорити у име његово.”
Али тад би у срцу мом
као огањ распламтели,
затворен у костима мојим!
Уморих се задржавајући га,
али не могох више!
10Чујем многе како говоре:
„Ужас свуда! Пријавите га!
Хајде да га пријавимо!”
Сви с којима сам у миру био
вребају да посрнем:
„Можда ће се преварити,
па ћемо га надвладати
и њему се осветити!”
11Али Господ је са мном
као моћан јунак!
Посрнуће прогонитељи моји
и неће надвладати.
Много ће се посрамити
јер нису успели.
Срамота им је вечна, незаборавна.
12Господе Саваоте,
који праведника испитујеш
и видиш му бубреге и срце,
учини да видим освету твоју над њима,
јер теби сам поверио
парницу своју!
13Певајте Господу! Хвалите Господа!
Он избавља душу сиромаху
из руку зликоваца!
14Нека је проклет дан
у ком сам се родио!
Дан кад ме роди мати моја
нека није благословен!
15Проклет нека је човек
који јави оцу мом:
„Роди ти се дете мушко!”
Тако га обрадова.
16Том човеку нека буде
као градовима које Господ
немилице развали.
Нека он слуша ујутру јауке,
а бојну вику у подне,
17јер ме не уби у утроби мајчиној,
да ми гроб буде мајка моја,
да јој утроба остане трудна довека!
18Зашто из утробе изађох
да гледам јад и невољу
и да се у срамоти заврше
дани моји?
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
