1Кад су Санавалат, Товија, Гисем Арабљанин и остали непријатељи наши чули да сам изградио зид и да у њему није остало ништа проваљено, а нисам наместио крила на врата,
2послаше Санавалат и Гисем мени поруку: „Дођи да се састанемо у неком селу у Ононском пољу.” Они су ми зло мислили.
3Ја им послах гласнике и поручих: „У великом сам послу и зато не могу да дођем. Стао би посао кад бих га оставио да бих дошао до вас.”
4Слали су ми исту поруку четири пута и ја сам им исто одговарао.
5Тада Санавалат по пети пут посла свог слугу са отвореним писмом у руци.
6У њему је писало: „Прича се међу народима, и Гасмуј потврђује, да ти и Јудејци мислите да се одметнете. Зато подижеш зид и хоћеш да им будеш цар, као што се говори.
7Поставио си и пророке да разглашују тебе у Јерусалиму и да говоре да је цар у Јудеји. Ти гласови доћи ће цару до ушију. Зато дођи да се договоримо.”
8Тада послах њему поруку: „Није тачно то што кажеш. Све си сам измислио!”
9Наиме, они су хтели да нас уплаше и мислили су да ће да нам клону руке и да нећемо да довршимо посао. „Сада, укрепи руке моје!”
10Потом сам отишао Семаји, сину Далаје, сину Матавеиловом, који се био затворио у кући. Он ми рече: „Хајдемо заједно у храм Божји, усред светилишта, и да закључамо врата храма јер ће доћи да те убију. Ноћас ће доћи да те убију!”
11Ја одговорих: „Зар ће човек какав сам ја да бежи? Зар би неко попут мене ушао у храм да би остао жив? Нећу да идем!”
12Схватио сам да га није Бог послао, него је говорио зато што су га Товија и Санавалат поткупили.
13Њега су поткупили да би ме уплашио да учиним онако и да сагрешим. Тако бих се осрамотио да могу да ми се ругају.
14Сети се, Боже мој, Товије и Санавалата због ових дела њихових, као и пророчице Ноадије и осталих пророка који су хтели да ме уплаше!
15Тако је зид био довршен за педесет два дана, двадесет петог дана месеца елула.
16Кад су то чули сви непријатељи наши и видели сви варвари који су били око нас, уплашише се веома. Схватили су да је Бог наш учинио то дело.
17Тих дана многе вође јудејске често су писале писма Товији и од Товије су њима стизала писма.
18Наиме, у Јудеји су многи били заклетвом везани јер је он био зет Араховом сину Сеханији, а његов син Јоанан био је ожењен ћерком Месулама, сина Варахијиног.
19Преда мном су величали дела његова, а моје речи су њему преносили. Зато је Товија и слао писма да би ме уплашио.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.