Излазак 33 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

33Наставак пута. Мојсије гледа славу Божју

1Потом рече Господ Мојсију: „Идите одавде ти и народ који си извео из земље египатске у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исаку и Јакову говорећи: ‘Даћу је вашим потомцима.’

2Послаћу пред тобом анђела и истераћу Хананце, Амореје, Хетеје, Ферезеје, Јевеје и Јевусеје.

3Иди у земљу у којој теку млеко и мед. Ја нећу ићи с тобом јер је народ тврдоврат. Кад бих сишао само на трен међу вас, сатро бих вас на путу.”

4Народ, чувши ову лошу вест, растужи се и нико не стави накит свој на себе,

5јер је Господ рекао Мојсију да каже синовима Израиљевим: „Ви сте народ тврдоврат. Доћи ћу одмах усред тебе и истребићу те. Сада скини накит свој са себе и знаћу шта ћу да чиним с тобом.”

6Синови Израиљеви поскидаше са себе накит код горе Хорив.

7Потом Мојсије узе шатор и разапе га изван логора, удаљен од логора, и назва га шатор састанка. Ко год би хтео да се обрати Господу, долазио је к шатору састанка изван логора.

8Кад год би Мојсије ишао у шатор, сав народ је устајао и свако је стајао код улаза у свој шатор и гледао Мојсија док улази у шатор.

9Кад би Мојсије ушао у шатор, стуб од облака би се спустио и остајао на улазу у шатор док је Господ говорио с Мојсијем.

10Гледајући како стуб од облака стоји на улазу у шатор, сав народ је устајао и свако се клањао на улазу свога шатора.

11Тако је Господ говорио с Мојсијем лицем у лице, као што човек говори с пријатељем својим. Потом се Мојсије враћао у логор, али његов млади момак Исус, син Навинов, није излазио из шатора.

12Затим рече Мојсије Господу: „Види, Ти си ми рекао: ‘Води тај народ’, али ми ниси рекао кога ћеш послати са мном. Рекао си: ‘Знам те по имену и нашао си милост преда мном.’

13Зато, ако сам нашао милост пред Тобом, поклони ми своје путеве да разумем и добијем Твоју благонаклоност и погледај ове људе као свој народ.”

14Он рече: „Ја ћу лично поћи с тобом и ја ћу те одморити.”

15Мојсије рече: „Ако ти не пођеш, немој нас одавде ни одводити.

16Како ћемо знати да смо нашли милост пред Тобом ја и народ твој? Зар не по томе што Ти идеш с нама?! Тако ћемо се разликовати ја и народ твој од свих народа на земљи.”

17Тада рече Господ Мојсију: „Учинићу то што си затражио јер си нашао милост преда мном и знам те по имену.”

18Мојсије рече: „Покажи ми своју славу!”

19„Допустићу да испред тебе прође сва доброта моја”, рече, „и пред тобом ћу узвикнути име Господ. Смиловаћу се коме се смилујем и пожалићу кога пожалим.”

20Још рече Господ: „Ти, међутим, нећеш видети моје лице јер не може човек мене видети и остати жив.”

21Господ рече: „Ево места код мене, па стани у пукотину стене.

22Кад буде моја слава пролазила, ставићу те у пукотину стене и заклонићу те руком својом док не прођем.

23Потом ћу склонити руку своју и видећеш ме с леђа, али се лице моје не може видети.”