Дела апостолска 7 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емили?ан Чарни?（SNOTCNT）

7Стефанов говор

1Тада првосвештеник рече: „Је ли то тако?”

2Он пак рече: „Браћо и оци, чујте. Бог славе показа се нашем оцу Аврааму кад је боравио у Месопотамији, пре но што се доселио у Харан,

3и рече му: ‘Изађи из своје земље и од свога рода, па хајде у земљу коју ћу ти показати.’

4Тада изађе из земље халдејске и настани се у Харану. Оданде га после смрти његовог оца Бог пресели у ову земљу, у којој ви сада живите.

5Али му не даде наследства у њој – ниједну стопу; него му само обећа, у време док он још није имао дете, да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега.

6Бог, наиме, овако рече: ‘Његови потомци биће дошљаци у туђој земљи, и поробиће их и злостављаће их четири стотине година.

7А ја ћу судити народу коме ће они служити’, рече Бог, ‘па ће после тога изаћи и служиће ми на овом месту.’

8И даде му завет обрезања; тако роди Исака и обреза га осмог дан, и Исак роди Јакова, а Јаков дванаест патријараха.

9И патријарси позавидеше Јосифу, те га продадоше у Египат; но Бог беше с њим

10и избави га од свих његових невоља, па му даде милост и мудрост пред фараоном, египатским царем, који га постави да управља Египтом и свом његовом кућом.

11Али дође глад на сав Египат и Ханан, и велика невоља, и наши очеви нису могли да нађу хране.

12А Јаков, чувши да у Египту има жита, посла наше очеве први пут.

13Кад пак дођоше други пут, Јосиф учини да га браћа препознаду и фараон сазна Јосифово порекло.

14Тада Јосиф посла и дозва свога оца Јакова и сву родбину, седамдесет пет душа.

15И Јаков сиђе у Египат, и умреше он и очеви наши,

16те их пренеше у Сихем и положише у гроб, који је Авраам сребрним новцем купио од Еморових синова у Сихему.

17Уколико се више приближавало обећано време за које се Бог заклео Аврааму, и народ се увећао и умножио у Египту,

18док не завлада Египтом други цар, који није знао за Јосифа.

19Овај је лукаво поступио с нашим племеном и тлачио наше очеве, тако да су морали да бацају своју дечицу да не остану у животу.

20У то време роди се Мојсије и беше мио Богу; био је одгајан у очевој кући три месеца;

21а кад га избацише, узе га фараонова кћи и одгаји га себи за сина.

22И Мојсије би поучен у свој египатској мудрости и беше силан у својим речима и делима.

23А кад му је било четрдесет година, дође му на ум да обиђе своју браћу, синове Израиљеве.

24И кад виде једнога како неправедно страда, одбрани га и освети угњетаваног убивши Египћанина.

25Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог његовом руком даје избављење, али не схватише.

26Идућег дана дође међу њих док су се свађали и покуша да их измири рекавши: ‘Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?’

27Али онај који је чинио неправду ближњему одби га и рече: ‘Ко је тебе поставио за господара и судију над нама?

28Да нећеш да ме убијеш као што си јуче убио Египћанина?’

29Због ове речи Мојсије побеже и настани се као дошљак у мадијамској земљи, где роди два сина.

30После четрдесет година јави му се анђео у пламену купине која је горела у пустињи Синајске горе.

31Мојсије пак, видевши то, задиви се призору; а кад се приближавао да погледа, чу се глас Господњи:

32‘Ја сам Бог твојих отаца, Бог Авраамов, Исаков и Јаковљев.’ Мојсије уздрхта и не усуди се да погледа.

33Тада му Господ рече: ‘Изуј обућу са својих ногу јер је место на ком стојиш света земља.

34Заиста видех злостављање свога народа који је у Египту и чух његово уздисање, те сиђох да га избавим. И сад хајде да те пошаљем у Египат.’

35Овога Мојсија, кога су се одрекли рекавши: ‘Ко је тебе поставио за господара и судију?’, њега је Бог преко анђела, који му се јавио у купини, послао за господара и избавитеља.

36Он их изведе учинивши чуда и чудне знаке у земљи египатској, и у Црвеном мору, и у пустињи четрдесет година.

37То је Мојсије који је рекао синовима Израиљевим: ‘Бог ће вам подићи пророка из ваше браће као што је подигао мене.’

38То је онај који је у збору у пустињи био с анђелом, који му је говорио на Синајској гори, и с очевима нашим; он је примио живе речи да их вама да.

39Наши очеви нису хтели да га послушају, него га одбацише и окренуше се срцем својим Египту,

40па рекоше Аарону: ‘Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило овом Мојсију, који нас је извео из Египта.’

41И начинише теле у оне дане и принеше жртву идолу и радоваху се својим рукотворинама.

42Тада се Бог окрену од њих и предаде их да служе небеској војсци, као што је написано у Књизи пророка: ‘Доме Израиљев, јеси ли ми четрдесет година у пустињи приносио клане животиње и жртве?

43Него сте носили Молохов шатор и звезду бога Рефана, кипове које сте начинили да им се клањате; и преселићу вас даље од Вавилона.’

44Наши очеви имали су Шатор сведочанства у пустињи, како је наредио онај који је говорио Мојсију да га начини по слици коју је видео.

45Наши очеви га примише и унеше са Исусом кад заузеше земљу многобожаца, које је Бог отерао испред наших отаца, и тако је било све до Давида.

46Он нађе милост у Бога и измоли да нађе стан богу Јаковљеву.

47Али му Соломон сагради дом.

48Али Свевишњи не станује у рукотвореним храмовима, као што каже пророк:

49‘Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојим. Какав ћете ми дом саградити’, говори Господ, ‘или које је место мога почивања?

50Зар није моја рука све то начинила?’

51Тврдоврати и необрезаних срца и ушију, ви се једнако противите Духу Светоме, како ваши очеви, тако и ви.

52Којега од пророка не прогнаше ваши очеви? И побише оне који су унапред најављивали долазак Праведника, чије издајице и убице ви сада постасте,

53ви који сте примили Закон на заповест анђела и нисте га одржали.”

Стефанова смрт

54Чувши ово, веома су се љутили у својим срцима и шкргутаху зубима на њега.

55А он, пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу

56и рече: „Ево, гледам отворена небеса и Сина човечјег како стоји с десне стране Богу.”

57Тада повикаше веома гласно, запушише своје уши и навалише једнодушно на њега,

58избацише га из града и засипаху га камењем. А сведоци ставише своје хаљине код ногу младића који се звао Савле.

59И засипаху камењем Стефана, који је призивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!”

60Онда паде на колена и повика веома гласно: „Господе, не упиши им овај грех!” И кад то рече, усну.