1. Коринћанима 13 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

1Ако људске и анђеоске језике говорим, а љубави немам, онда сам метал који одјекује и чинеле које звече.

2И ако имам дар пророковања, ако знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру – тако да горе премештам – а љубави немам, ништа сам.

3Ако сиромасима разделим све што имам и ако своје тело предам да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

4Љубав је стрпљива, љубав је добра; она не завиди, не хвалише се, не прави се важна;

5није непристојна, не тражи своје, није раздражљива, не памти зло;

6не радује се неправди, а радује се истини;

7све штити, све верује, свему се нада, све трпи.

8Љубав никада не престаје. Пророковање? Престаће! Језици? Умукнуће! Знање? Нестаће!

9Јер, ми делимично знамо и делимично пророкујемо,

10а када дође оно што је савршено, нестаће оно делимично.

11Када сам био дете, говорио сам као дете, мислио као дете, расуђивао као дете, а када сам постао човек, одбацио сам оно детиње.

12Јер, сада гледамо као у огледалу, нејасно, а тада ћемо лицем у лице. Сада сазнајем делимично, а тада ћу спознати потпуно, као што сам и сâм спознат.

13Сада остају вера, нада и љубав, то троје. А највећа међу њима је љубав.