Јов 17 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

1»Дух ми је скршен, живот ми се гаси,

гробље ме чека.

2»Да, ругаоци ме окружују;

моје очи на њиховој издаји почивају.

3Положи залог за мене, Боже –

ко би други за мене јемчио?

4Јер, ти си им затворио срце, да не разумеју;

зато им нећеш дати да буду узвишени.

5Ко поткаже пријатеља ради награде,

његовој деци ишчилеће очи.

6»Бог учини да сваком будем узречица погрдна,

онај коме сви у лице пљују.

7Очи ми се замутиле од бола,

сви ми удови попут сенке постали.

8Честити се због тога згражавају,

недужни устаје на безбожнога.

9Праведник се држи својих путева

и човек неокаљаних руку јачи постаје.

10Хајде, опет сви покушајте;

међу вама нећу наћи мудрога.

11Моји дани су прошли,

изјаловили се моји науми

и жеље мога срца.

12Ови ноћ у дан претварају

и пред лицем тмине говоре:

‚Светлост се примиче.‘

13Ако је Шеол дом ком се надам,

ако свој лежај простирем у тмини,

14ако гробној јами говорим: ‚Ти си ми отац‘

и црву: ‚Мајко‘ или: ‚Сестро‘,

15где ми је онда нада?

Види ли неко какву наду за мене?

16Да ли ће она са мном до капија Шеола сићи?

Хоћемо ли се заједно спустити у прах?«