1Рука ГОСПОДЊА била је на мени и ГОСПОД ме изведе својим Духом и постави ме усред једне долине пуне костију.
2Потом ме поведе по целој долини, и ја видех да има много костију у долини и да су сасвим суве.
3Он ме упита: »Сине човечији, могу ли ове кости да оживе?«
А ја рекох: »Господе ГОСПОДЕ, то једино ти знаш.«
4Тада ми он рече: »Пророкуј овим костима и реци им: ‚Суве кости, чујте реч ГОСПОДЊУ!
5Овако каже Господ ГОСПОД овим костима: Учинићу да у вас уђе дах, и ви ћете оживети.
6Даћу вам жиле и месо и прекрити вас кожом, ставити дах у вас, и ви ћете оживети. Тада ћете знати да сам ја Господ ГОСПОД.‘«
7И ја пророковах како ми је било заповеђено. А док сам пророковао, зачу се бука, неко клопарање, и кости се саставише, кост уз кост.
8Погледах, а оно – на њима жиле и месо, а затим их прекри кожа. Али у њима још није било даха.
9Тада ми ГОСПОД рече: »Пророкуј даху, пророкуј, сине човечији, и реци му: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Даше, дођи са четири стране света#37,9 са четири стране света Дословно: од четири ветра.
и дахни у ове побијене, да оживе.‘«10И ја пророковах како ми је заповедио, и дах уђе у њих и они оживеше и стадоше на ноге – голема војска.
11ГОСПОД ми рече: »Сине човечији, ове кости су сав израелски народ. Они говоре: ‚Кости нам се осушише и наша нада ишчезну. Пропадосмо.‘
12Зато пророкуј и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Мој народе, ево, отворићу ваше гробове и извести вас из њих, и вратити вас у земљу Израелову.
13Тада ћете, мој народе, када отворим ваше гробове и изведем вас из њих, знати да сам ја ГОСПОД.
14Ставићу свој дах у вас, и ви ћете оживети, а ја ћу вам дати да живите у својој земљи. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, говорио и да сам то учинио, говори ГОСПОД.‘«
Један народ под једним царем15Дође ми реч ГОСПОДЊА:
16»Сине човечији, узми дрвени штап и на њему напиши: ‚Јудин и Израелаца удружених с њим.‘ Онда узми други дрвени штап и на њему напиши: ‚Ефремов штап – Јосифов и свега израелског народа удруженог с њим.‘
17Онда их састави у један штап, да буду један штап у твојој руци.
18»Када те твоји сународници упитају: ‚Зар нам нећеш рећи шта ти ово значи?‘,
19ти им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево, узећу Јосифов штап – који је у Ефремовој руци – и израелских племена удружених с њим, и спојити га с Јудиним штапом, учинивши од њих један једини дрвени штап, и они ће бити једно у мојој руци.‘
20Држи им пред очима штапове на којима си писао
21и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Извешћу Израелце из народâ међу које су отишли. Сабраћу их са свих страна и довести их у њихову земљу.
22Учинићу од њих један народ у земљи, на горама Израеловим. Биће један цар над свима њима и они више неће бити два народа нити се делити на два царства.
23Више се неће каљати својим идолима и одвратним ликовима, ни било којим од својих преступа, јер ја ћу их спасти од свега њиховог грешног посртања и очистити их. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог.
24»‚Мој слуга Давид биће цар над њима и сви они имаће једног пастира. Живеће по мојим законима и помно извршавати моје уредбе.
25Живеће у земљи коју сам дао своме слузи Јакову, земљи у којој су живели ваши праоци. Они и њихова деца и деца њихове деце живеће у њој довека, а мој слуга Давид биће им владар довека.
26Склопићу с њима савез мира – савез вечан. Учврстићу их и намножити и ставити своје светилиште да буде међу њима довека.
27Моје Боравиште биће код њих. Ја ћу бити њихов Бог, а они ће бити мој народ.
28Када моје светилиште буде међу њима довека, тада ће народи знати да ја, ГОСПОД, чиним Израел светим.‘«
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.