2. Мојсијева 9 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

9Пета пошаст: помор стоке

1Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи.

2Јер, ако одбијеш да га пустиш и наставиш да га задржаваш,

3ГОСПОДЊА рука ће послати страшан помор на твоју стоку у пољима – на твоје коње, магарце и камиле, на твоја говеда, овце и козе.

4Али ГОСПОД ће направити разлику између стоке Израелаца и стоке Египћана, па ниједно грло стоке која припада Израелцима неће угинути.‘«

5А ГОСПОД одреди и време, рекавши: »ГОСПОД ће то сутра учинити у овој земљи.«

6И ГОСПОД то сутрадан и учини: Египћанима угину сва стока, а не угину ниједно грло стоке која је припадала Израелцима.

7Фараон посла људе и утврди да Израелцима ни једно једино грло није угинуло. Али фараоново срце ипак отврдну и он не хтеде да пусти народ.

Шеста пошаст: гнојни чиреви

8Тада ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Узмите прегршти пепела из пећи, па нека Мојсије пред фараоном баци пепео према небу.

9Од тога ће по целом Египту настати ситна прашина која ће и на људима и на животињама по целом Египту изазивати гнојне чиреве.«

10И они узеше пепела из пећи и стадоше пред фараона. Мојсије баци пепео према небу, и гнојни чиреви избише на људима и на животињама.

11А чаробњаци нису могли да изађу пред Мојсија због чирева којима су били прекривени као и сви Египћани.

12Али ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао Мојсију.

Седма пошаст: грȁд

13Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Устани рано ујутро, па изађи пред фараона и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи,

14иначе ћу овога пута све своје пошасти послати на тебе, на твоје службенике и на твој народ, да спознаш да на целом свету нема никога као што сам ја.

15Јер, до сада сам могао да пружим руку и да тебе и твој народ ударим помором који би те збрисао са земље.

16Али поштедео сам те ради тога да ти покажем своју силу и да се о мом имену говори по целом свету.

17А ти се још уздижеш над мојим народом и не даш му да оде.

18Сутра у ово време оборићу на тебе страшан грȁд, каквог није било у Египту откад је настао.

19Зато сада нареди да се склони стока и све што имаш у пољима, јер ће се грȁд сручити на сваког човека и животињу који се затекну напољу, па ће погинути.‘«

20Они фараонови службеници који се уплашише речи ГОСПОДЊЕ, утераше своје робове и стоку унутра,

21а они који не примише реч ГОСПОДЊУ к срцу, оставише своје робове и стоку напољу.

22Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку ка небу, да се грȁд сручи на сав Египат, на људе и на животиње, и на све што расте на пољима Египта.«

23Када је Мојсије пружио штап према небу, ГОСПОД посла громове и грȁд, а муње се саставише са земљом. Тако је ГОСПОД сипао грȁд по Египту,

24и грȁд је падао, а муње се мешале с њим. Такво страшно невреме није задесило Египат откад је постао народ.

25Грȁд по целом Египту поби све што се нашло напољу од људи до животиња, помлати све што је расло у пољу и скрши свако дрво.

26Само у гошенском крају, где су живели Израелци, није било грȁда.

27Тада фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Овог пута сам згрешио. ГОСПОД је у праву, а ја и мој народ нисмо.

28Помолите се ГОСПОДУ, јер нам је доста грмљавине и грȁда, и ја ћу вас пустити – не морате више да останете.«

29»Чим изађем из града«, рече му Мојсије, »раширићу руке ка ГОСПОДУ, и грмљавина ће престати, а ни грȁд више неће падати – да спознаш да земља припада ГОСПОДУ.

30Али ја знам да се ти и твоји службеници још не бојите ГОСПОДА, Бога.«

31Тако пропадоше лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан у цвету.

32Али пшеница и крупник не пропадоше, јер касније дозревају.

33Мојсије оде од фараона и изађе из града, па рашири руке ка ГОСПОДУ. Грмљавина и грȁд престадоше, а ни киша више није падала на земљу.

34Када је фараон видео да су киша, грȁд и грмљавина престали, поново згреши: њему и његовим службеницима отврдну срце.

35Фараоново срце отврдну и он не хтеде да пусти Израелце, баш као што је ГОСПОД и рекао преко Мојсија.