Јеремија 15 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

1Тада ми ГОСПОД рече: »Када би и Мојсије и Самуило стали пред мене, не бих у срцу ништа осетио за овај народ. Терај ми их с очију! Нека иду!

2А ако те упитају, ‚Куда да идемо?‘ кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД:

»‚Ко је за помор, у помор,

ко је за мач, под мач,

ко је за глад, у глад,

ко је за ропство, у ропство.‘

3»Послаћу четири врсте затирача на њих«, говори ГОСПОД. »Мач да убија, псе да развлаче, птице и звери да прождиру и затиру.

4Учинићу их огавнима свим царствима на земљи због онога што је Манасија син Езекијин, цар Јуде, учинио у Јерусалиму.

5»Ко ће се сажалити на тебе, Јерусалиме?

Ко ће те ожалити?

Ко ће свратити да те упита како си?

6Одбацио си ме«,

говори ГОСПОД,

»леђа ми окрећеш.

Зато сам на тебе дигао руку и затро те.

Дојадило ми да ти стално праштам.

7Развејао сам их вејачом

на капијама ове земље.

Уцвелио сам, затро сам свој народ,

јер се не враћају са својих путева.

8Учинио сам да им удовицâ

буде више од морског песка.

У подне сам довео затирача

на мајке њихових младића.

Изненада сам на њих пустио

тескобу и ужас.

9Мајка седморо деце малаксала,

испустила душу.

Сунце јој зашло још за дана,

осрамоћена је била и понижена.

А оне што су преостали,

предао сам мачу

пред непријатељима«,

говори ГОСПОД.

10Тешко мени, мајко моја,

што си ме родила,

човека који се са целом земљом

свађа и препире!

Нити коме позајмих,

нити од кога узајмих,

а ипак ме сви проклињу.

11ГОСПОД каже:

»Уистину ћу те избавити ради добра,

уистину ћу учинити да те непријатељи моле

у време несреће и у време невоље.

12Може ли човек да скрши гвожђе,

гвожђе са севера, или бронзу?

13Твоје богатство и блага

даћу да се опљачкају, без накнаде,

због свих твојих греха по свој твојој земљи.

14Учинићу да одеш са својим непријатељима

у земљу коју не знаш,

јер мој гнев ће распалити огањ

који ће горети против тебе.«

15ГОСПОДЕ, ти знаш.

Сети ме се и старај се о мени,

освети ме на мојим прогонитељима.

Ти си стрпљив, не одводи ме,

сети се да ради тебе трпим увреде.

16Када су ми твоје речи долазиле,

јео сам их,

твоје речи су ми биле радост

и весеље срцу,

јер ја твоје Име носим,

ГОСПОДЕ, Боже над војскама.

17Никада у друштву раскалашних нисам седео,

никада се веселио.

Сâм сам седео, јер је твоја рука била на мени

и јер си ме испунио гневом.

18Што мом болу нема краја

и што ми је рана болна и неисцељива?

Зар ћеш ми бити као поток несталан,

као извор који пресушује?

19Стога овако каже ГОСПОД: »Ако ми се вратиш,

вратићу и ја тебе да ми служиш.

Будеш ли одвојио драгоцено од безвредног,

бићеш моја уста.

Нека се народ окрене теби,

али ти њима немој.

20Учинићу од тебе бедем овом народу,

бедем утврђен и од бронзе.

Они ће се борити против тебе,

али те неће надјачати,

јер ја сам с тобом

да те избавим и спасем«,

говори ГОСПОД.

21»Избавићу те из руку опаких

и откупити те из руку окрутних.«