2. Летописи 26 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

26Озија, цар Јуде(2. Цар 15,1-7)

1Тада сав јудејски народ узе Озију, који је имао шеснаест година, и постави га за цара на место његовог оца Амацје.

2Он обнови Елат и врати га Јуди након што је Амацја умро.

3Озија је имао шеснаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет две године. Мајка му се звала Јехолја, а била је из Јерусалима.

4Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Амацја.

5Тражио је савете од Бога у време Захарије, који га је учио да се боји Бога. Све док је тражио савете од ГОСПОДА, Бог му је давао да му све полази за руком.

6Ратовао је против Филистејаца и пробио бедеме Гата, Јавнеа и Ашдода, а потом обновио градове близу Ашдода и другде међу Филистејцима.

7Бог му је помагао против Филистејаца, против Арапа који су живели у Гур-Ваалу и против Меунаца.

8Амонци су Озији доносили данак, а име му се прочуло све до границе Египта, јер је постао веома моћан.

9Озија је саградио куле у Јерусалиму на Угаоној капији, на Долинској капији и на углу зида, и утврдио их.

10Саградио је и куле у пустињи и ископао много чатрња, јер је имао много стоке у Шефели и у равницама. Имао је и људе који су обрађивали његова поља и винограде у брдима и плодним крајевима, јер је волео земљу.

11Озија је имао добро увежбану војску, спремну за покрет по четама, сходно броју људи који су јој одредили његов бележник Јеиел и надгледник Маасеја, а предводио ју је Ананија, један од царевих заповедника.

12Било је укупно две хиљаде шест стотина глава породица које су заповедале ратницима.

13Под њиховим заповедништвом била је војска од три стотине седам хиљада пет стотина људи вичних рату, моћна сила која је помагала цару против његових непријатеља.

14Озија је сву војску снабдео штитовима, копљима, кацигама, оклопима, луковима и камењем за праћке.

15У Јерусалиму је направио борбене справе, које су смислили домишљати људи, и ставио их на куле и углове бедема. Те справе су избацивале стреле и велико камење. Име му се прочуло надалеко, јер је имао велику помоћ од Бога док се није осилио.

16Али, када се Озија осилио, његова охолост доведе до његове пропасти. Био је неверан ГОСПОДУ, своме Богу, и ушао у Храм ГОСПОДЊИ да на кадионом жртвенику пали кâд.

17За њим уђе свештеник Азарја са још осамдесет храбрих ГОСПОДЊИХ свештеника

18и они се успротивише цару Озији, рекавши му: »Није право, Озија, да ти палиш кâд ГОСПОДУ! То треба да раде свештеници, Ааронови потомци, који су освештани да пале кâд. Изађи из светилишта, јер си неверан. То ти не служи на част пред ГОСПОДОМ, Богом!«

19На то се Озија, који је у руци држао кадионицу, спреман да запали кâд, разгневи. И док је био тако обузет гневом на свештенике пред кадионим жртвеником у Дому ГОСПОДЊЕМ, на челу му изби губа.

20Када су главни свештеник Азарја и сви остали свештеници погледали у њега, видеше да му је на челу губа, па га брже-боље истераше напоље. А он је једва чекао да изађе, јер га је ГОСПОД ударио.

21Цар Озија је имао губу све до дана своје смрти. Живео је у одвојеној кући, губав и одстрањен од Дома ГОСПОДЊЕГ, а његов син Јоатам управљао је царевим двором и народом у земљи.

22Остала Озијина дела, од првог до последњег, записао је пророк Исаија син Амоцов.

23Озија умре, па га сахранише крај његових праотаца на пољу близу царске гробнице, пошто су рекли: »Имао је губу.« На месту цара наследи га његов син Јоатам.