Проповедник 2 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

2Испразност насладе

1Помислих: »Хајде да испитам насладу, да видим шта је задовољство.« Али и то се показа као испразност.

2»Смех је лудост«, рекох. »И шта се постиже насладом?«

3Покушах да се разгалим вином – док је мудрост и даље управљала мојим умом – и да пригрлим безумље, да видим шта је добро да људи чине под небом за ово мало дана свога живота.

4Подухватих се великих дела: Саградих себи куће и засадих винограде.

5Начиних вртове и перивоје и засадих у њима сваковрсне воћке.

6Начиних језерца да заливам засаде бујног дрвећа.

7Накуповах робова и робиња, а имао сам и робова рођених у мом дому. И крупне и ситне стоке имао сам више него ико у Јерусалиму пре мене.

8Нагомилах себи сребра и злата и благо царева и покрајина. Набавих певаче и певачице, а тако и харем какав би човек само пожелети могао.

9Постадох далеко већи од ма кога у Јерусалиму пре мене. Али моја мудрост увек је била уз мене.

10Не ускратих себи ништа што би ми очи пожелеле, не одбих себи ниједну насладу. Уживао сам у свему што сам чинио и то је била награда за сав мој мукотрпни труд.

11Али, када сам погледао све што сам учинио и мукотрпни труд који сам у то уложио, све је било испразност – трчање за ветром. Никакве користи од тога под сунцем.

Испразност мудрости, лудости и безумља

12Потом одлучих да проникнем у мудрост, лудост и безумље. Шта би још царев наследник могао да учини а да већ није учињено?

13Видех да је мудрост боља од безумља, баш као што је светлост боља од таме.

14Мудар човек користи очи у глави, а безумник хода у тами. Али увидех да обојицу стиже исти усуд.

15Помислих: »Безумников усуд стићи ће и мене. Шта, дакле, имам од тога што сам толико мудар?« И рекох: »И то је испразност.«

16Јер, мудрога не памте дуго, баш као ни безумника, јер обојица ће бити заборављени после неког времена. Авај, и мудар човек мора да умре као и безумник.

Испразност мукотрпног труда

17Тако замрзех живот, јер ми је било мучно све што се догађа под сунцем. Све је испразност – трчање за ветром.

18Замрзех све око чега сам се мукотрпно трудио под сунцем, јер ћу све морати да оставим свом наследнику.

19Ко зна хоће ли он бити мудар или безуман? А ипак ће он располагати свиме у шта сам ја уложио свој мукотрпни труд и умеће под сунцем. И то је испразност.

20Тако почех да очајавам над свим својим мукотрпним трудом под сунцем.

21Јер, човек се мукотрпно труди с мудрошћу, знањем и вештином, а онда све што има мора да остави неком ко се око тога није трудио. И то је испразност и велико зло.

22Шта човек има од свега свог мукотрпног труда и настојања под сунцем?

23Сви његови дани су јадни, а посао му паћење. Чак ни ноћу му се ум не смирује. И то је испразност.

24Нема ништа боље за човека него да једе и пије и налази задовољство у свом мукотрпном труду. Видео сам да и то долази од Бога.

25Јер, без њега, ко би могао да једе или да нађе задовољство?

26Ономе ко му је по вољи, Бог даје мудрост, знање и радост, а грешнику даје задатак да сакупља и гомила богатство да би га предао ономе ко је Богу по вољи. И то је испразност – трчање за ветром.