Јоил 1 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

1

1Реч ГОСПОДЊА која је дошла Јоилу сину Петуеловом.

Жалост због пропасти усева

2Чујте ово, старешине!

Почујте, сви становници земље!

Да ли се овако нешто десило

у ваше време или у време ваших праотаца?

3Својој деци то испричајте,

ваша деца нека испричају својој,

а њихова следећем нараштају.

4Што остаде иза скакавца путника,

поједе скакавац чегрташ;

што остаде иза скакавца чегрташа,

поједе скакавац коњиц;

што остаде иза скакавца коњица,

поједе штурак.

5Пробудите се, пијанци, и заплачите!

Закукајте, све винопије,

за младим вином,

јер вам је отргнуто с усана.

6Моћан народ, коме се не зна броја,

нападе моју земљу.

Зуби му лављи зуби,

очњаци ричућег лава.

7Опустоши ми винову лозу

и поломи смоквина стабла.

Кору им згули и баци,

гране им остадоше беле.

8Плачите као што девојка

обучена у кострет

плаче због смрти свога вереника.

9Из Дома ГОСПОДЊЕГ нестаде

житна жртва и леваница.

У жалости су свештеници,

они који служе пред ГОСПОДОМ.

10Поља пропадоше,

земља се осуши.

Жито пропаде,

младо вино пресуши,

уље подбаци.

11Очајавајте, ратари,

кукајте, виноградари,

за пшеницом и јечмом,

јер је жетва на пољу уништена.

12Лоза се осуши,

а смоквино дрво увену.

Нар, палма и јабука

– све пољско дрвеће –

осушише се.

Да, пресахну радост рода људског.

Позив на покајање

13Обуците се у кострет, свештеници, и тугујте,

закукајте, ви који служите пред жртвеником.

Дођите, преноћите у кострети,

ви који служите пред мојим Богом.

Јер, житна жртва и леваница

ускраћене су Дому вашега Бога.

14Прогласите свети пост,

сазовите свети скуп.

Позовите старешине

и све становнике земље

у Дом ГОСПОДА, вашега Бога,

па завапите ГОСПОДУ.

15Авај, због онога дана!

Јер, близу је Дан ГОСПОДЊИ,

доћи ће као пропаст од Свесилнога.

16Зар нам наочиглед не нестаде хране,

радости и весеља из Дома нашега Бога?

17Смежура се зрневље

под грудвама земље.

Спремишта у рушевинама,

амбари поломљени,

јер жито се осушило.

18Како говеда жалосно мучу!

Крда говеда тумарају

јер нема пашњака за њих.

Чак и стада оваца пате.

19Теби, ГОСПОДЕ, вапијем,

јер огањ прогута простране пашњаке,

а пламен сажеже дрвеће пољско.

20Чак и дивље животиње за тобом чезну.

Потоци пресушише,

а огањ прогута простране пашњаке.