1Ноћима сам на свом лежају тражила
онога кога моја душа воли;
тражила сам га, али га нисам нашла.
2Устаћу сада и проћи градом,
улицама и трговима;
тражићу онога кога моја душа воли.
И тражила сам га, али га нисам нашла.
3Нађоше ме стражари који обилазе град.
»Видесте ли онога кога моја душа воли?«
4И само што сам их прошла,
нађох онога кога моја душа воли.
Загрлих га и нисам га пуштала
док га не уведох у кућу своје мајке,
у собу у којој ме зачела.
5Кћери јерусалимске, заклињем вас
газелама и кошутама дивљим:
не будите љубав и не отржите је од сна
док сама не буде хтела.
Јерусалимке6Шта се то диже из пустиње као стуб дима
од кâда смирне и тамјана
и сваког прашка трговчевог?
Жена7Гледајте! Носиљка Соломонова
и око ње шездесет ратника
од ратника Израелових.
8Сви мачеве носе,
сви у боју прекаљени,
свакоме мач о боку
због ноћних опасности.
9Цар Соломон је себи направио
покривену носиљку
од либанског дрвета.
10Стубове јој направио од сребра,
наслон од злата, седиште од пурпура.
Изнутра је обложена кожом#3,10 кожом Ова реч на хебрејском може да значи и »љубављу«.
,кћери јерусалимске.
11Изађите, кћери сионске!
Погледајте цара Соломона с круном
којом га је мајка крунисала
на дан венчања његовог,
на дан кад му се срце радовало.
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
