1После ових догађаја, реч ГОСПОДЊА дође Авраму у виђењу:
»Не бој се, Авраме,
ја сам твој штит.
Твоја награда биће веома велика.«
2А Аврам рече: »Господе ГОСПОДЕ, шта ћеш ми дати? Немам деце и мој наследник ће бити Елиезер Дамашћанин.«
3И још рече: »Ето, ниси ми дао потомство, па ће ми наследник бити роб рођен у мом дому.«
4Тада му дође реч ГОСПОДЊА: »Неће тај бити твој наследник, него ће ти твој рођени син бити наследник.«
5Онда изведе Аврама напоље и рече: »Погледај у небо и преброј звезде, ако можеш да их пребројиш – толико ће ти бити потомство.«
6Аврам поверова ГОСПОДУ и он му то урачуна у праведност.
7ГОСПОД му рече: »Ја сам ГОСПОД, који те је извео из Ура Халдејског да запоседнеш ову земљу.«
8»Господе ГОСПОДЕ«, рече Аврам, »како ћу знати да ћу је запосести?«
9ГОСПОД му рече: »Донеси ми јуницу од три године, козу од три године, овна од три године, једну грлицу и једно голупче.«
10Аврам му све то донесе и расече на половине, па све половине стави једну наспрам друге. Само птице није расецао.
11Тада птице грабљивице почеше да се обрушавају на стрвине, а Аврам их је терао.
12Када је сунце било на заласку, Аврам западе у дубок сан и обузе га густа и језива тама.
13ГОСПОД му рече: »Знај добро да ће твоји потомци бити дошљаци у туђој земљи. Биће робови и биће злостављани четири стотине година.
14Али ја ћу казнити народ коме ће они робовати, и они ће после тога изаћи са великом имовином.
15Ти ћеш у дубокој старости умрети у миру и бити сахрањен.
16Тек ће се четврти нараштај твојих потомака вратити овамо, јер грех Аморејаца још није навршио меру.«
17Када је сунце зашло и пао мрак, појавише се задимљен жеравник и пламтећа бакља и прођоше између расечених делова животиња.
18Тога дана ГОСПОД склопи савез са Аврамом и рече: »Твојим потомцима дајем ову земљу, од Египатске реке до велике реке, реке Еуфрат –
19земљу Кенејаца, Кенижана, Кадмонаца,
20Хетита, Перижана, Рефајаца,
21Аморејаца, Ханаанаца, Гиргашана и Јевусејаца.«
Who We AreWhat We EelieveWhat We Do
2025 by iamachristian.org,Inc All rights reserved.
