Дела апостолска 5 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

5Ананија и Сапфира

1А неки човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде имање,

2па са жениним знањем задржа део новца за себе, а остатак донесе и положи апостолима пред ноге.

3Тада му Петар рече: »Ананија, зашто ти је Сатана испунио срце, па си слагао Светога Духа и задржао део новца од земље?

4Зар ти није припадала пре него што си је продао? А кад си је продао, зар ти новац није био на располагању? Зашто си у своје срце ставио такво дело? Ниси слагао људе, него Бога.«

5Када је Ананија чуо ове речи, паде и издахну, а силан страх обузе све који су то чули.

6Неки младићи устадоше и увише га, па га изнеше и сахранише.

7После отприлике три сата, уђе и његова жена, не знајући шта се догодило.

8Петар је упита: »Реци ми, да ли сте земљу продали за толико и толико?«

»Да«, одговори она, »за толико.«

9»Зашто сте се договорили да искушате Господњег Духа?« рече јој Петар. »Гледај! Пред вратима су ноге оних који су сахранили твог мужа, а и тебе ће изнети.«

10И она истог часа паде пред његове ноге и издахну. Тада уђоше они младићи и нађоше је мртву, па је изнеше и сахранише поред њеног мужа.

11А силан страх обузе сву цркву и све који су то чули.

Знамења и чуда

12Апостоли су чинили многа знамења и чуда у народу. Сви су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему.

13Нико други није се усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио.

14Број мушкараца и жена који су поверовали у Господа бивао је све већи,

15па су износили болесне на улице и стављали их на постеље и простирке, не би ли, када Петар наиђе, бар његова сенка пала на неког од њих.

16А нагрнуше и многи из градова око Јерусалима, па су доносили болесне и оне које су мучили нечисти духови, и сви су били излечени.

Прогон апостола

17Тада се првосвештеник и све његове присталице – то јест садукејска странка – испунише завишћу,

18па похваташе апостоле и бацише их у јавни затвор.

19Али Господњи анђео ноћу отвори врата тамнице, па их изведе и рече:

20»Идите, станите у Храм и говорите народу све о овом Животу.«

21И они га послушаше, па у зору уђоше у Храм и почеше да уче народ.

Када су првосвештеник и његове присталице дошли, сазваше Синедрион и све старешине Израела, па послаше у затвор да доведу апостоле.

22Али, када су слуге стигле у тамницу, не нађоше их, па се вратише и јавише:

23»Нашли смо затвор добро закључан и тамничаре како стоје пред вратима. Али, кад смо их отворили, унутра нисмо нашли никог.«

24Када су заповедник храмске страже и првосвештеници то чули, почеше у недоумици да се питају шта би то могло да буде.

25Уто стиже један, па им рече: »Ено они људи што сте их бацили у тамницу стоје у Храму и уче народ!«

26Тада заповедник оде са својим подређенима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали да их народ не каменује.

27Када су их довели, поставише их пред Синедрион, а првосвештеник поче да их испитује.

28»Строго смо вам наредили да не учите народ у то име«, рече он, »а ви сте, ево, преплавили Јерусалим својим учењем и хоћете да на нас падне крв тога човека!«

29Тада Петар и остали апостоли одговорише: »Треба се покоравати Богу пре него људима.

30Бог наших праотаца васкрсао је Исуса, кога сте ви убили обесивши га о дрво.

31Њега је Бог својом десницом узвисио као Кнеза#5,31 Кнеза Или: Зачетника.

и Спаситеља да Израелу подари покајање и опроштење грехâ.

32И ми смо томе сведоци, као и Свети Дух, кога је Бог дао онима који му се покоравају.«

33Када су то чули, силно се наљутише и хтедоше да их убију.

34Али тада у Синедриону устаде фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона кога је поштовао цео народ. Он нареди да се апостоли накратко изведу напоље,

35па рече: »Израелци, добро пазите шта ћете да урадите с овим људима.

36Јер, пре неког времена појавио се Тевда и говорио за себе да је неко и нешто, а пришло му је око четири стотине људи. Он је смакнут, а све његове присталице су се разбежале, и од тога не би ништа.

37После тога – у време пописа – појавио се Јуда Галилејац и за собом повукао народ. И он је убијен, а све његове присталице су се распршиле.

38Зато вам сада кажем: Оканите се ових људи и пустите их. Јер, ако је њихов наум или дело од људи, биће осујећен.

39Али, ако је од Бога, нећете моћи да их спречите, него ћете се наћи у рату против Бога.«

И они га послушаше.

40Онда позваше апостоле к себи, ишибаше их и наредише им да не говоре у Исусово име, па их ослободише.

41А они одоше из Синедриона, радујући се што су били достојни да претрпе понижење за Исусово име.

42И нису престајали да сваког дана у Храму или по кућама уче народ и проповедају еванђеље о Христу Исусу.