2. Мојсијева 33 - Библи?а: Савремени српски превод（SB-ERV）

33Наређење за полазак у обећану земљу

1ГОСПОД рече Мојсију: »Иди одавде, ти и народ који си извео из Египта, и крени у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исааку и Јакову рекавши: ‚Даћу је вашим потомцима.‘

2Пред тобом ћу послати анђела и истерати Ханаанце, Аморејце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце.

3Идите у земљу којом тече мед и млеко. Али ја нећу поћи с вама, да вас путем не бих истребио, јер сте тврдоглав народ.«

4Када је чуо ове злослутне речи, народ поче да тугује и нико на себе не стави никакав накит.

5Јер, ГОСПОД је рекао Мојсију: »Реци Израелцима: ‚Ви сте тврдоглав народ и када бих само на тренутак путовао с вама, истребио бих вас. Сада поскидајте накит са себе, а ја ћу одлучити шта ћу с вама.‘«

6Тако Израелци скинуше са себе свој накит код горе Хорев.

Шатор састанка

7Мојсије је обично узимао шатор и разапињао га ван табора и далеко од њега, а назвао га је Шатор састанка. Ко год је хтео да потражи савет од ГОСПОДА, одлазио би до Шатора састанка ван табора.

8Кад год би Мојсије полазио у Шатор, сав народ би се дигао и стајао на улазима у своје шаторе, погледом пратећи Мојсија док он не уђе у Шатор.

9Када би Мојсије ушао, стуб од облака би се спустио и стајао на улазу у Шатор док је ГОСПОД разговарао с Мојсијем.

10Кад год би народ видео да стуб од облака стоји на улазу у Шатор, сви би се дигли и клањали се, свако на улазу у свој шатор.

11А ГОСПОД је с Мојсијем разговарао лицем у лице, као што човек разговара с пријатељем. Мојсије се онда враћао у табор, али његов млади помоћник Исус Навин није одлазио из Шатора.

Мојсије и Слава ГОСПОДЊА

12Мојсије рече ГОСПОДУ: »Говориш ми: ‚Поведи овај народ‘, али ми ниси рекао кога ћеш послати са мном. Рекао си ми: ‚Знам те по имену и ти си нашао милост у мојим очима.‘

13Ако сам, дакле, нашао милост у твојим очима, обзнани ми свој пут, да те упознам и да и даље налазим милост у твојим очима. Сети се да је овај народ твој народ.«

14А ГОСПОД одврати: »Сâм ја поћи ћу с тобом и ја ћу ти дати починак.«

15Тада му Мојсије рече: »Ако сâм ти не пођеш с нама, онда нас и не води одавде.

16Јер, како ће се знати да смо ја и твој народ нашли милост у твојим очима ако не пођеш с нама? По чему ћемо се ја и твој народ разликовати од свих других народа на лицу земље?«

17ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу баш то што си тражио, јер си нашао милост у мојим очима и знам те по имену.«

18Тада Мојсије рече: »Покажи ми своју Славу.«

19»Учинићу да пред тобом прође сва моја доброта«, рече ГОСПОД, »и пред тобом ћу изговорити своје име ГОСПОД. Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.

20Али«, рече, »лице ми нећеш видети, јер човек не може да ме види и да остане жив.«

21ГОСПОД још рече: »Близу мене је место где можеш да станеш на стену.

22Када моја Слава буде пролазила, ставићу те у пукотину у стени и покрити те руком док не прођем.

23Онда ћу склонити руку и видећеш ми леђа. Али моје лице не може да се види.«